Britanski prekookeanski kruzer MS Braemer sa više od 1000 putnika i preko 50 zaraženih koronavirusom niko, ali baš niko nije želeo da primi. Osim Kube…
U isto vreme, ekipa uglednih kubanskih medicinskih radnika otišla je u Milano, da svojom ekspertizom pomognu najpogođenijoj italijanskoj regiji.
“Hvala ti Kubo…Nikada nećemo zaboraviti da si došla po nas, kada apsolutno niko, zaista niko, nije želeo”, poručili su putnici sa kruzera koji je do tog 18. marta dobijao odbijenicu za odbijenicom.
“Prihvatanje kruzera zarobljenog zbog virusa COVID19, oslikava dugodišnji obrazac globalnog humanitarnog ponašanja Kube”, konstatuje u tekstu za američki The Nation, Piter Kornbluh, a priredila Biljana Jovićević za portal Antenam.
Ukleti brod koji niko nije želeo
Kako navodi u tekstu za ugledni američki magazin za koji godinama prati Kubu, 12. marta je britanski prekookeanski kruzer prišao Bahamima sa skoro 50 putnika i članova posade koji su imali simptome ili bili dijagnostifikovani sa koronavirusom.
Mnogi od njih na brodu su se nadali da će njihova “plovidba prokletih” naći utočište u toj naciji na Karibima i da će se konačno usidriti i okončati plovidbu.
Kruzer MS Braemer, pogođen koronovirusom plovio je pod zastavom Bahama i stoga su bili ubeđeni da će Bahami, članica Britanskog komonvelta gde je brod i registrovan biti obavezna da im omogući iskrcavanje, lečenje i transport u Ujedinjeno Kraljevstvo.
Umesto toga, bahamsko Ministarstvo saobraćaja je saopštilo da kruzeru “neće biti omogućeno pristajanje niti na jednom od dokova u luci na Bahamima i da niti jednoj osobi neće biti omogućen izlazak sa broda”.
Uprkos fanatičnim naporima britanskog Ministartva inostranih poslova i kompanije Fred Olsen Crusie Lines, koja je vlasnik broda, u narednih nekoliko dana više karipskih nacija, kao i Sjedinjene Države, su prema izveštajima, odbile da omoguće pravo na iskrcavanje putnika i posade.
Ali, 18. marta Kuba je postala jedina nacija koja je prihvatila kruzer.
Solidarnost!
Primenjujući striktna pravila Svetske zdravstvene organizacije, kubanske vlasti su pomogle da više od 1000 putnika i članova posade izađe sa broda i ukrca se u karavan autobusa pod specijalnom policijskom pratnjom do Međunarodnog aerodroma Hose Marti, odakle su čarter letom otputovali nazad za UK.
Da bi se zaustavio virus potreban je “napor cele međunarodne zajednice”, kako je rekao kubanski ministar ijostranih poslova, Bruno Rodrigez, objašnjavajući humanitarni odgovor svoje zemlje na britanski zahtev za pomoć.
“Hajde da obnovimo brigu za zdravlje, solidarnost i međunarodnu saradnju”, poruka je Rodrigeza.
Dok je brod uplovljavao u luku Mariel, oko 40 km zapadno od Havane, kubanski građani su osnažili tu poruku šaljući putem Faceboooka, najbolje želje putnicima na brodu MS Braemer.
“Ja sedim u svojoj kabini i odgovaram svakom Kubancu koji mi je iznenada poslao poruku koja podiže duh, poruku dobrodošlice i podrške. Ja sam, da budem iskrena, grcala u suzama zbog njihove ljubaznosti”, navela je putnica Antea Gutri na svojoj Facebook stranici dodajući:
“Učinili su da osećamo ne samo da nas tolerišu, veći zapravo i da smo dobrodošli”.
Kubanski lek obuzdavao kinesku epidemiju
Autor teksta, navodi da se i Kuba, kao i svaka druga nacija širom sveta bori sa zaustavljenjem širenja COVID-19.
Sredinom marta kod troje italijanskih turista je dijagnostifikovan virus i oni su hopsitalizovani, jedan od njih je potom umro. I još neki od nedavnih putnika na ostrvo su takođe testirani i bili pozitivni na virus i trenutno su na bolničkom lečenju.
I na Kubi su otkazana kulturna i sportska okupljanja i takmičenja.
Sve do 20. marta, predsednik Miguel Diaz-Kanel (Canel), suzdržavo se od preduzimanja dramatičnih akcija koje bi zabranile kretanje ljudi u i izvan ostrva. Ipak kada je tog dana objavljeno da je broj inficiranih dosegao 21 i da je jedna osoba preminula, vlada je najavila da zatvaraju svoje granice za nerezidente.
Medicinski doprinos Kube eskalirajućoj globalnoj bici protiv pandemije generisali su više pažnje, za sada, nego što je samo obuzadavanje krize na Kubi, navodi Kornbluh, stručnjak za ovu zemlju.
Lek koji je razvila kubanska biotehnička industrija, Interferon alfa2b, koji pojačava imuni sistem i koji se pokazao efikasnim u lečenju prethodnih epidemija, kao što je tropska groznica i HIV/AIDS, bio je među metodama lečenja koje su kineske medicinske vlasti upotrebile da uspore koronavirus: još nekoliko drugih zemlja, uključujući Španiju i Čile, tražile su da im se dostavi taj lek.
Zajedno sa zalihama Interferona alfa 2b, tim kubanskih lekara je stigao u Italiju, u Milano, gde će podržati napore ove zemlje u borbi protiv virusa koji je pustoši.
This team of healthcare workers from Cuba were greeted with a standing ovation upon their arrival to fight COVID-19 in Italy pic.twitter.com/054IuQtuXU
— NowThis (@nowthisnews) March 22, 2020
Međunarodni napori Kube, da zaustavi širenje COVID-19 izvan svojih granica, deo su njihovog dugog i konzistentnog modela o globalnim humanitarnim obavezama.
Decenijama je kubanska vlada omogućavala punu školarinu sa hiljade stranih studenata medicine, da bi im omogućila obrazovanje na hvaljenom kubanskom međunarodnom medicinskom univerzitetu-Escuela Latinoamericana de Medicina.
Kubanske medicinske brigade i ‘doktorska diplomatija’
“Plemeniti napori kao ovaj su tačno ono zbog čega SAD i Kuba moraju da traže načine međusobnog angažovanja, i pored toga što razlike ustrajavaju”, naglasila je još jednom ambasadorka Samanta Pauer tokom govora u UN o potencijalu saradnje između Kube i SAD, na međunarodnom medicinskom polju, kao i drugim oblastima.
Kornbluh, međutim, konstatuje kako je ta saradnja krucijalna u momentu kada se svet suočava sa egzistencijalnom pretnjom životu kakvim ga znamo – uništena politikom promene režima sadašnje administracije Donalda Trampa.
Tramp je potpuno promenio sve Obamine napore o mirnoj koegzistenciji i zamenio ih agresivnim sankcijma, restrikcijama i kaznenim operacijama koje su esklirale kako se izborna sezona 2020 primiče.
Kuba je optužila SAD da targetiraju njihove medicinske programe, vršeći pritisak na druge države da izbace kubanske medicinske brigade; dve su to već uradil e- Bolivija i Brazil.
Trampova administracija je ograničila putovanje, na i sa kubanskog ostrva, zapretivši u suštini transportnim brodskim kompanijama da uvoze u Kubu, poremetivši trgovinu i pogoršavši snadbevanje sa hranom i gorivom.
“Ova pandemija ne zna za granice niti je talac istorije i politike” navodi se u peticiji za ukidanje sankcija koja trenutno cirukuliše među vašingtonskim grupama za zagovaranje ljudskih prava.
U nacrtu peticije, koju je sačinio Centar za demokrtiju u Americi, poziva se na ukidanje svih restrikcija na sve potrepštine i humanitarne donacije, ukidanje penala za trgovinske brodove, kao i na povrtak dijaloga između Vašingtona i Havane.
“Globalna zajednica mora učiniti sve što je u njihovoj moći da zaustavi širenje virusa, zaštiti ljude na tom putu, i olakša patnje koje ostaju na njemu. Za američku vladu to znači, uklanjanje sankcija koje najviše pogađaju kubanski narod”.
Kubancima nije promakla ironija da su kaženjeni u vreme kada imaju i mogu da daju veoma važan doprinos dobrobiti mnogih van njihovih granica.
“Veliki paradoks je da dok, brodove koje je Kuba angažovala da donose naftu i hranu, ometaju Sjedinjene Države, dok brodove koji nose bolesne koje niko ne želi, u njihovim lukama, Kubanci primaju sa solidarnošću i poštovanjem”, napisala je kubanska novinarka Rosa Miriam Elzalde za meksički list La Jornada.
I zaista, za putnike koji su bili na brodu MS Braemar, kubanska solidarnost i poštovanje u vreme užasnog straha i neizvesnosti demonstrirala je suštinsku razliku za njihove živote.
“Hvala Kubo što si mogla da otvoriš svoje srce za nas. Mi nikada nećemo zaboraviti da si došla po nas kada apsolutno niko, zaista niko drugi, ne bi” reči su Antee Gutrie napisane na Facebooku:
“Verujem da nikada nećemo zaboraviti na pomoći koju smo dobili od jedne siromašne zemlje sa hrabrim, velikim srcem”, zaključila je ova Britanka.
Dodaj komentar