Ne moram ja ništa, osim umreti jednog dana, a ni to ne moram!

Juče je u jednoj prodavnici dečije garderobe, jedna majka insistrirala u kabini, glasno, da dete samo obuče majicu.

“Moraš! Pa, ko će ti kad se oznojiš presvlačiti u zabavištu!”

“A, pomozi mi…”

“Mo – ra – š!”

“Neću!”

“Moraš!”

Onda je, nakon nekoliko neću – moraš, logično, usledio dečiji plač i mamino negodovanje.

Vrlo verovatno je da mu je ipak, na kraju, ona obukla majicu, jer nema goreg nego kada u nekog pucaš naredbu rečju “MORAŠ”.

Ne moram ja, vala, ništa! Osim umreti, a ni to ne moram, valjda ću živeti kroz sećanja ljudi koji su me voleli.

Ako hoćeš da okineš nečiji inat (i da mu odmogneš) samo mu reci “moraš”.

Recimo,
Moraš da smršaš!
Moraš da učiš!
Moraš da se udaš!
Moraš da rodiš!
Moraš da ostaneš na tom poslu!
Moraš pravo da upišeš!
Moraš da mu se javiš!
Moraš da ustaneš iz kreveta!
Moraš da treniraš!
Moraš biti lukaviji!
Moraš u partiju!
Moraš u pet miliona!
Moraš da imaš stav o svemu!
Moraš da se ugojiš!
Moraš malo da „povedeš računa o sebi“

…

Ali, stvarno, ne moraš ništa.

Posebno ne moraš ono što drugi očekuju od tebe kao da iz njihovog tanjira supu srčeš i sa njima krevet i kućni budžet deliš.

Ne moraš da se pravdaš ljudima kojima nije potrebno da se pravdaš.
Ne moraš na jednom poslu doveka.
Ne moraš u brak, ako ti milije da si sam.
Ne moraš se gojiti, ako si zdrav i vitak.
Ne moraš u partiju, ako ti se od toga želudac sužava.
Ne moraš ni u pet miliona.
Ne moraš u kalupe, ako si oblika koji u kalup ne staje.
Ne moraš da upišeš pravo, možeš krojač da budeš ako te ubodi igle u tkaninu umiruju i vesele.
Ne moraš u porodičnu kuću sa familijom, ako ćeš u podstanarstvu biti mirniji.
Ne moraš u široke haljine, jer imaš 100 kilograma, ako voliš helanke, ti ih navuci.
Ne moraš tamo gde ti kažu da je “izvesno”, ako želiš da rizikuješ.
Ne moraš da oblačiš majicu onda kada ti naredbodavno kažu “moraš”, uradi to kad ti ne budu u blizini.

Ništa ne moraš, osim onog što si SAM, bez bilo čije naredbe, bolnije ili lakše, brže ili sporije, shvatio da moraš.

Jedino što zapravo moraš jeste da vodiš računa da pri tom samostalnom “oblačenju majice” nikoga ne povrediš rukama, glavom ili telom…