Naučnici i istraživači davno su definisali vrstu Brajdenovih kitova, koji se najčešće kreću u vodama Atlantika, Tihog i Indijskog okeana. Međutim, tek nedavno su shvatili da je njihova podvrsta stacionirana u Meksičkom zalivu i da, pored dosta sličnosti, zapravo među njima postoje i ogromne razlike.
Ova vrsta koju su naučnici nezvanično nazivali „kit Meksičkog zaliva“, sada će biti poznata kao Rajsov kit, ime koje je dato u čast Dejla Rajsa, biologa koji je prvi identifikovao specifičnost Brajdenovih kitova u ovom Zalivu. Naučno ime ove podvrste je Balaenoptera ricei.
Uvek je bilo nešto pomalo čudno u vezi sa izuzetno retkim Brajdenovim kitovima koji žive u Meksičkom zalivu, govore naučnici.
Osim što se drže svoje komforne zone, ne lutajući okeanima, oni se i ponašaju drugačije. Umesto da se hrane i hvataju ribu blizu površine kao što to rade njihovi rođaci, Brajdenovi kitovi u Zalivu izgleda da se hrane samo na velikim dubinama.
Nova studija koju je vodila Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) potvrđuje ono na šta su mnogi naučnici sumnjali – da zalivski Brajdenovi kitovi uopšte nisu Brajdenovi. Oni su jedinstvena vrsta koja se nalazi samo u zalivu i nažalost u velikoj su opasnosti.
Prema poslednjoj proceni danas je verovatno živo samo oko 33 jedinke ove vrste kitova, koji preferiraju duboke, mračne vode kanjona „DeSoto“, jednog od najprometnijih komercijalnih područja Zaliva, gde su teretni brodovi i izlivanje nafte stalna pretnja.
– To znači da u svom dvorištu imate jednog od najređih, ali i najugroženijih kitova – rekao je Majkl Jasni, stručnjak za zaštitu morskih sisara iz neprofitnog Saveta za odbranu prirodnih resursa.
– To je sjajan dar i velika odgovornost – poručio je istraživač.
Naučnici su koristili genetske uzorke, skeletne ostatke i dugogodišnjim izveštavanjem i opažanjem utvrdili su postojanje nove vrste kitova.
– Presudan trenutak dogodio se 2019. godine kada je uginuli kit pronađen na plažama Floride – rekla je Patrisija Rosel, genetičar Instituta koja je vodila studiju, objavljenu ovog meseca u časopisu „Marine Mammal Science“.
– Toliko su retki, da nam je to bila prva prilika da vidimo kompletan i netaknut primerak – objasnila je Rosel, koji radi u naučnom centru za ribarstvo u Lafajetu. Priznaje da je šansa za proučavanjem kitova od 25 tona bila jedinstvena životna prilika.
– Bila sam srećna, ali i tužna jer smo izgubili kita iz jedne tako male populacije – navela je.
– Ali to nam je omogućilo da potvrdimo da se radi o drugoj vrsti. To je tako sjajan naučni korak napred i mogao bi da pomogne u njihovom očuvanju – zaključila je Patrisija Rosel.
Brajdenov kit dobio je zaštitu prema Zakonu o ugroženim vrstama (ESA) u aprilu 2019. godine. Na spisku ESA zabeležena je posebna podvrsta ove populacije u Zalivu. U svom konačnom izveštaju o statusu ESA, NOAA je naveo mnoge pretnje za opstanak životinje: istraživanje nafte i gasa, izlivanje nafte i reakcije na izlivanje, okeansko smeće, zapletenost u ribolovnom alatu i sve veća buka u Zalivu.
– I pre ovog otkrića Brajdenovi kitovi, su se smatrali jednom od najugroženijih vrsta na svetu – rekao je Jasni.
Rajsov kit zadržaće svoj zaštićeni status prema ESA, a takođe će dobiti zaštitu prema Zakonu o zaštiti morskih sisara, rekli su zvaničnici NOAA.
Prostim poređenjem, Rasjov i Brajdenov kit izgledaju gotovo identično. Obe vrste mogu narasti oko 16 metara i težine do 30 tona, što ih čini delom onoga što NOAA naziva „velikim kitovima“, grupom koja uključuje Grbave i Plave kitove. Rajsov i Brajdenov su takođe obojeni kitovi koji koriste niz tehnika za hvatanje plena, uključujući „klizanje“ po vodenoj površini, izbacivanje i upotrebu „mehuričastih mreža“ za lov sitnih riba, ali i drugih malih životinja.
Njihova DNK i njihove lobanje su, međutim, prilično različite.
– Ako znate šta tražite, razlike su vrlo očigledne – rekao je Rosel.
Njihovo ponašanje u ishrani ih takođe izdvaja. Dok Brajdenov lovi srdele i inćune blizu površine, Rajsovi kitovi rone u dubine. Zbog čega, niko zapravo ne zna.
– To je pitanje od milion dolara – odgovara Rosel. Poslednja istraživanja imaju za cilj da reše mnoštvo misterija o ovom kitu, uključujući osnove, poput onoga čime se sve hrane, načina komunikacije i koje ljudske aktivnosti predstavljaju najveći rizik za njihovu populaciju.
Izlivanje nafte je očigledno veliko. Naftna katastrofa „Deepwater Horizon“ 2010. godine ubila je oko 17 odsto populacije i verovatno prouzrokovala široke zdravstvene probleme, uključujući neuspeh oko četvrtine svih začeća, prema proceni NOAA i drugih saveznih i državnih agencija.
– Izlivanje je imalo značajan efekat iako se dogodilo izvan osnovnog staništa kitova – pojasnio je Jasni.
Problem koji se nazire je nedavno ublažavanje pravila koja omogućavaju duboko prodiranje seizmičkih eksplozija zarad potrage za nalazištem nafte i gasa na dnu Zaliva. Korišćenjem nove tehnologije vazdušnog oružja za seizmička ispitivanja otkrivena su nalazišta bogata naftom, ali upotreba ove tehnologije može dezorijentisati, povrediti ili ubiti razne morske životinje.
– Njihovo stanište u Zalivu je srazmere veličine poštanske marke za ove kitove – rekao je Jasni.
– To je značajan rizik, ali takođe i značajna prilika da se nešto preduzme – rekao je.
Usporavanje brodskog saobraćaja, zaustavljanje seizmičkih istraživanja ili ograničavanje bušenja nafte na tom relativno malom području mogli bi imati dubok uticaj, napominje naučnik.
– Ovaj kit je deo onoga što Zaliv čini jedinstvenim. Nadamo se da će imenovanje ove nove vrste pomoći ljudima da prepoznaju da u Meksičkom zalivu postoji veličanstveno stvorenje i da ga vredi sačuvati – nada se Jasni u razgovoru za nola.com.
Dodaj komentar