Nataša Todorović, naučnica iz Astronomske opservatorije u Beogradu, istaknuti je član međunarodnog tima naučnika koji su otkrili ono što su svetski mediji nazvali „nebeski auto-put“.
Ovo otkriće omogućava mnogo brže putovanje kroz Sunčev sistem nego do sada, a u medijima se ovaj auto-put označava kao jedno od najvećih naučnih postignuća u 2020. godini.
Tim u kojem je bila Nataša otkrio je puteve kojima komete i asteroidi prevaljuju do 100 astronomskih jedinica (razdaljina između Zemlje i Sunca) za manje od 100 godina.
Ovo otkriće je bitno jer se smatra da bi ova mreža auto-puteva mogla da se koristi za brzo slanje svemirskih letelica u daleke krajeve Sunčevog sistema, a postignuto je prikupljanjem podataka o milionima orbita u Sunčevom sistemu i ukrštanjem brojeva o tome kako se te orbite uklapaju u poznate putanje, piše Espreso.
– Otkrivena je mreža „nebeskih autoputeva“ koja pokriva skoro ceo Sunčev sistem. Mi smo obuhvatili oblast koja se prostire od asteroidnog prstena, od 3 astronomske jedinice, na sredini asteroidnog pojasa, a nešto malo pre Jupitera (1 astronmska jedinica je srednje rastojanje između Zemlje i Sunca) sve do planete Neptun (na 30 astronomskij jednica). U toj oblasti smo „slikali“ haos, ali sa jednom razlikom u odnosu na ranije radove na ovu temu. Umesto da posmatramo ovu oblast za vreme od nekoliko stotina hiljada (ili miliona) godina, kolika su obično vremena kada smo u svemiru, mi smo vreme skratili na svega 100 godina. Isplivala je struktura, lučnih formi koje se nadovezuju jedna na drugu. Pokazalo se da su ove strukture jako efikasne u transportu malih tela (asteroida, kometa, a u budućnosti možda i svemirskih letelica). Ovim putevima se od planete Jupiter do planete Neptun stiže za manje od 10 godina, bez goriva ili bilo kakvog drugog veštačkog pogona. Neke od ovih ruta vode nas direktno na određenu planetu, u smislu da se sa njih se dešavaju i sudari sa planetama. U radu smo izneli još mnogo statistika o efikasnosti ovih ruta – kaže Nataša.
Ona napominje da ovakve stvari nisu bile nepoznate astronomima, i da je koncept ovih takozvanih „svemirskih mnogostrukosti“ uveden još pre oko 20 godina, ali tek je sada otkrivena njihova globalna rasprostranjenost.
– Rezultat sam dobila radeći na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, pre oko 3-4 godine. Ali pošto mi je delovao neverovatan, ostavila sam ga na neko vreme. Početkom 2019. godine sam pisala mom kolegi u Americi koji je sada u San Dijegu na Kalifornijskom univerzitetu, Aronu Rozengrinu. Posle određenog perioda neverice, on je krenuo u proveru ovih rezulata, zajedno sa svojim studentom poreklom iz Kine (Di Vu). Rezulate smo proširili, uspeli smo malo bolje da ih razumemo i konačno objavimo u časopisu „Sajens Advanses“ krajem novembra 2020.
Po podacima sa stranice časopisa, napominje Nataša, ovu vest je prenelo preko 35 portala širom sveta, a članak se nalazi na ovde.
Dodaj komentar