Simon Rogers, urednik Google podataka, u kolumni za CNBC MakeIt, napisao je da ljudi provode previše vremena na društvenim mrežama pokušavajući da se predstave kao najbolja verzija sebe. Njegov posao mu daje jedinstven uvid u ono o čemu su ljudi razmišljali tokom poslednja dva desetleća, pa kaže: „Nećemo ni priznati da nemamo pojma šta radimo.“
„Podaci su nepogrešivo iskreni“
„Veliki deo života provodimo nastupajući na društvenim mrežama, gde pažljivo biramo i prikazujemo svoje najveće uspehe i profesionalne prekretnice. Ali, gde se okrećemo kada iskreno želimo da razumemo svet ili priznamo da nemamo pojma šta radimo? Kao urednik podataka u Googleu, dane provodim analizirajući najveću javno dostupnu bazu podataka na svetu, koja za mene predstavlja svojevrsni mozak čovečanstva. Ona pruža jedinstven uvid u ono o čemu su ljudi razmišljali tokom poslednja dva desetleća,“ piše Rogers.
„Podaci su nepogrešivo iskreni. Način na koji kolektivno pretražujemo internet nije isti kao način na koji se predstavljamo na društvenim mrežama. Ne postoje ‘glupa pitanja’, a analiza tih ogromnih trendova daje vrlo precizan odraz naših zajedničkih znatiželja. Prilikom analize biliona upita svake godine, pojavljuju se neverovatni obrasci,“ objašnjava on i otkriva tri najzanimljivija pitanja koja ljudi postavljaju – i uvide koje ona otkrivaju o tome ko smo zapravo.
Kako skuvati jaje i druge osnovne veštine
Među najčešće postavljanim pitanjima na globalnom nivou nalaze se ona iz svakodnevnog života. „Kako skuvati jaje“ jedno je od najtraženijih pitanja o hrani na svetu. Podjednako često tražimo i uputstva kako da popravimo wc ili vrata.
Ovi podaci pokazuju da ponekad zaboravljamo osnovne životne veštine. Ipak, činjenica da milioni ljudi postavljaju takva pitanja otkriva optimističnu stranu – spremni smo da učimo i usavršavamo se, bez obzira na godine.
Posao koji pomaže ljudima
Način na koji gledamo na karijeru značajno se promenio poslednjih godina. Podaci Google Trendova pokazuju da se sve češće traže poslovi koji donose ispunjenje, a ne samo visoku platu. Pretraživanja poput „posao koji pomaže ljudima“ prestigla su „posao koji je dobro plaćen“.
Najčešća zanimanja u ovoj kategoriji su terapeuti, socijalni radnici i psiholozi – znak da kolektivno želimo da doprinesemo društvu na smislen način.
Kako pomoći drugima
Iako se često govori da internet podstiče sebičnost i podeljenost, podaci pokazuju suprotno. Pretraživanja koja počinju sa „Kako pomoći…“ nikada nisu bila brojnija. Najčešći upit u poslednjoj deceniji bio je „Kako pomoći nekome ko ima depresiju“, a slede pitanja vezana za anksioznost i napade panike.
To je podsetnik da je pretraživanje tek prvi korak, dok stručna medicinska ili psihološka podrška ostaje ključna.
Niste sami
Naše brige, teskobe ili nedostatak osnovnog znanja ne izdvajaju nas od drugih. Ako iz ovih podataka treba izvući jednu poruku, ona glasi: Niste sami. Niste jedini koji traže kako da skuvaju jaje, zatraže povišicu ili uteše voljenu osobu. Na kraju dana, svi smo samo ljudi – nesavršeni, ali mnogo sličniji nego što mislimo.
Izvor: Index.hr
Gugl mape ga snimile golog u dvorištu, sada mu sledi 11.000 € odštete
Dodaj komentar