5 najpoznatijih arhitekata čija su dela zauvek promenila istoriju čovečanstva

Prolazeći ulicama grada, svakodnevno smo u prilici da vidimo mnogobrojne građevine koje ga krase: od najobičnijih stambenih zgrada, sve do onih koje su stvorene pre više stotina, pa i hiljada godina. Sve one simbolizuju određenu epohu i često predstavljaju konkretnu asocijaciju na neko mesto.

Naravno, arhitekta koji osmišljava zgradu nikada ne radi u potpunosti samostalno. Uvek je potreban neko ko će mu pomoći da realizuju svoje ideje. Najčešće su to građevinske firme ili neke druge srodne kompanije koje se bave izgradnjom, nabavkom materijala i pretvaranjem ideje u stvarni objekat, jedna od takvih je i svetski poznata kompanija M.R Industrial Services.

Gde god da krenemo, arhitektura nas okružuje, a da li ste se možda nekada zapitali ko su zapravo ljudi koji su projektovali neke od najpoznatijih građevina koje ostavljaju bez daha? Za vas smo izdvojili neka od najpoznatijih imena arhitekture u periodu od 19. do 21. veka. Reč je o ljudima koji su postavili nove trendove u ovoj oblasti, tako zauvek izmenivši istoriju čovečanstva.

Antoni Gaudi (1852-1926): arhitektura koja zavodi

Malo je ljudi koji nisu čuli za ovog fantastičnog arhitektu čije građevine i dan danas ostavljaju bez reči svakoga ko poseti Barselonu. Gaudijeve ideje su zauvek promenile izgled ovog katalonskog grada, dajući mu potpuno novu dimenziju i izgled.

Oko njegovog stila gradnje se do današnjeg dana se vode žestoke rasprave. Ono oko čega se svi slažu, jeste da je njegov rad na mnogo načina doprineo razvoju modernizma. Uz upotrebu prirodnih materijala, stakla i lomljene keramike, on je stvarao u potpunosti prirodne oblike, bez oštrih uglova, koji najvećim delom podsećaju na talase. Ovo dokazuju i neke od njegovih poznatih građevina kao što su: Casa Batllo, Casa Mila i Park Guell.

Iako su ga mnogi smatrali čudnim, ipak niko nije mogao da ospori njegov profesionalizam. O tome koliko je bio posvećen poslu, govori i činjenica da je izgradnji svoje najpoznatije građevine Sagrada Familia posvetio čak 40 godina, a u njenom dovršavanju ga je sprečila iznenadna smrt.

Tvrdeći da “svako umetničko delo mora da zavodi”, Gaudi je uspeo da svoju arhitekturu načini jednom od najatraktivnijih na svetu.

Frenk Lojd Rajt (1867-1959): tvorac organske arhitekture

U potpunosti zasluženo, ime ovog američkog arhitekte i pisca svrstano je među najznačajnija imena svetske arhitekture. Slavu ogromnih razmera mu je donela prvenstveno činjenica što je bio začetnik jednog u potpunosti novog pravca u arhitekturi, takozvane organske arhitekture, koja ima za cilj uspostavljanje harmonije sa ljudskom prirodom, kao i povezivanje arhitekture sa vegetacijom.

U svojim građevinama, Rajt je najviše koristio prirodne materijale: drvo, kamen i staklo, a njegova osnovna ideja je bila da kuće koje projektuje budu pristupačne. To je bio i razlog zbog kog je uvek koristio one materijale koji su u tom trenutku bili najpristupačniji.

Roby House u Čikagu, muzej Guggenheim u Njujorku, kao i kuća na vodopadu Fallingwater (svojevremeno proglašena najboljim delom američke arhitekture svih vremena) – samo su neka od njegovih remek dela u kojima možemo uživati.

Ludvig Mis van der Roe (1886-1969): otvaranje puta ka minimalizmu

Van der Roe je čuveni nemačko-američki arhitekta koji se uz Voltera Gropiusa i Frenka Lojda Rajta smatra jednim od pionira moderne arhitekture. Vođen izrekom “manje je više”, on je u svojim građevinama kao materijale najčešće koristio beton, čelik i staklo, a najomiljenije su mu bile staklene fasade koje prostoru daju osećaj jednostavnosti i vizuelno ga uvećavaju. Zbog toga, mnogi ga smatraju jednim od začetnika minimalizma.

Ukoliko se nađete u Čikagu, moći ćete da vidite njegovu S.R. Crown Hall, a u Barseloni će to biti El Pabellón de Barcelona. Sa druge strane ukoliko ste ljubitelj njegovog stvaralaštva, a nalazite se u Brnu, nemojte zaboraviti da posetite Villa Tugendhat, čiji je izgled takođe osmislio ovaj minimalistički arhitekta.

Jo Ming Pej (1917-2019): spoj modernizma i kubizma

Jedinstveni geometrijski oblici, kombinovani sa kineskom arhitekturom i modernizmom predstavljaju glavnu odliku stvaralaštva ovog američkog arhitekte kineskog porekla. Neretko se može čuti da je Ming Pej zapravo bio poslednji majstor modernističke arhitekture.

Ovaj neverovatni arhitekta je bio i dobitnik brojnih nagrada, između ostalog i prestižne Prickerove nagrade za arhitekturu, koju mnogi porede sa Nobelovom nagradom, ali u oblasti arhitekture.

Neke od najpoznatijih građevina na svetu mogu da se pohvale time da je Jo Ming Pej učestvovao u njihovom stvaranju – staklena piramida Luvra u Parizu, biblioteka John F. Kennedy u Masačusetsu, kao i Muzej islamskih umetnosti u Dohi. 

Zaha Hadid (1950-2016): žena koja je promenila arhitekturu

Zaha Hadid je bila britanska arhitektkinja iračkog porekla, koja je postala poznata po svojim futuristički dizajniranim građevinama. Ona je ujedno postala i prva žena koja je dobila Prickerovu nagradu za arhitekturu, 2004. godine.

Napustivši tradicionalne okvire arhitekture i prihvativši iskrivljene geometrijske oblike koji daju posebnu dinamiku celokupnom prostoru, Zaha Hadid je definitivno postala jedan od pokretača promena u arhitekturi.

Poznate građevine na čijem stvaranju je Zaha Hadid imala priliku da rade jesu fabrika BMW-a u Lajpcigu, Guangzhou Opera House u kineskom gradu Guangžu, kao i Heydar Aliyev Centre u glavnom gradu Azerbejdžana.

Svi ovi ljudi su u velikoj meri doprineli mnogobrojnim promenama u arhitekturi, pomerajući granice i namećući nove trendove. Bili su dovoljno hrabri da rade ono što mnogi pre njih nisu smeli – da se igraju oblicima, bojama, materijalima, a zahvaljujući njima mi možemo videti prave gradove iz budućnosti koje smo do sada gledali samo u filmovima.