Džej Ramadanovski – Dunav
Otkad te nema, k’o beskućnik lutam
po ulici skupljam, opalo granje
da zagrijem dušu koja je prazna
al’ nade ja imam, sve manje i manje
I Dunav laže, ako ti kaže
da ima ga više od suza mojih
jer niko ne zna, pa ni sam Dunav
koliko sam željan, usana tvojih
Pitaju noći, zašto te nema
zidovi beli, plaču za tobom
jer tvoje reči ne čuju više
al’ najviše placu, jer rekla si zbogom
Dodaj komentar