Kamenički park sa površinom većom od 20 hektara smatra se najvećim novosadskim parkom. Nalazi se na desnoj obali Dunava, nasuprot Štrandu i Ribarskom ostrvu, a teritorijalno pripada naselju Sremska Kamenica.
Država je prepoznala njegov značaj i stavila ga je pod svoju zaštitu 2008. godine. Njegova istorija je vrlo intrigantna i datira iz druge polovine 18. veka kada je savetnik carice Marije Terezije, Ištvan Marcibanji, kupio zemljište na kome se danas nalazi upravo Kamenički park.
Na ovom posedu je počeo da zida dvorac Marcibanji – Karačonji koji je ovaj naziv dobio udajom Marije Marcibanji za Gvida Karačonjija.
Ovo velelepno zdanje prate i brojne legende, a jedna od njih kaže da se dvorac gradio 15 godina i da se svake godine u Dunavu udavio po jedan radnik. To se događalo uvek u istom periodu godine, kada je vodostaj reke visok i kada se nije preporučivalo kupanje u Dunavu.
U narodu je taj period poznat kao Kuninsko ili Miholjsko leto i uvek je u to doba po jedan radnik odlučio da se rashladi u nemirnoj reci, ali nakon utapanja nikada nijedno telo nije pronađeno.
Pričalo se među narodom tih godina da je majstore uzimao Bog Dunava koji je želeo da mu ovi majstori sagrade identično velelepno zdanje na dnu reke.
Legenda se širila i kako je baš u vreme Miholjskog leta mogla da se čuje pesma utopljenih majstora i da je ona uvek, po nepisanom pravilu najavljivala kišu, ali i bolesti.
Spekulisalo se da članovi porodica koje su živele na ovom imanju nisu bili baš dobrog zdravlja i da su svi baš rano oboljevali od tuberkuloze, kao i da ih je sve krasila vanvremenska mudrost, koja se u pojedinim slučajevima graničila sa ludilom.
Danas se ne može ući u prostorije ovog zdanja, ali se ipak može uživati u lepoti imanja na kome se nalazi.
Izvor: Blic.rs
Novosadski parkovi – pluća grada i prirodne oaze mira
Dodaj komentar