rodjendan
Magazin

Pohvala devojčici koja je mojoj ćerki za rođendan donela deo svoje duše

Bolje ili gore nego ranije, činjenica je da sve jeste drugačije. Sve, naročito proslava dečijih rođendana.

Nekada smo okupljali drugare u dvorištu ili u stanu, i uz muziku na kasetofonu, uz garnirane sendviče i babin domaći sok pravili smo žurku u skladu sa našim godinama. Sada kada bih anketirala moju mamu i ostale mame tog doba rekle bi da je ovo sa igraonicama sve nas sadašnje mame spasilo mnogo muka.

I jeste. Neću da se pravim da sam od onih koji ne koriste prednosti novog doba, pa čak kada ih možemo deklarisati kao pošast, ali nešto ipak moramo i kritikovati.

Dečiji rođendan danas mnogo košta, da ne kažem u visini jedne prosečne plate ako ne računamo u taj prosek Bajatovića i ekipu sa Aerodroma „Nikola Tesla“. No, na sve to i poklonima se u zube gleda.

Danas i deca znaju koja je majica iz Zare ili Benettona, a ne možeš kupiti samo majicu, već i donji deo koji ide uz nju.  Imućniji kupuju tamo poklone, pa se onda oni manje imućni trude da im vrate da se ne osramote bez obzira što to ne mogu da priušte ni svojoj deci, a kamoli tuđoj. Dakle, pošast novog doba.

Ipak, ovaj tekst nije kritika. Ovaj tekst je pohvala. Pohvala devojčici koja je mojoj ćerki za rođendan donela deo svoje duše. Onaj najlepši koji se ne plaća novcima. I ne može se tek tako vratiti natrag.

Una je drugarica sa baleta, nežna, tanana duša od svojih 10 godina. Ima i ona mobilni i profil na društvenoj mreži, koristi snap shat i nekada se pući kada se fotka.

Ali…

Una je mojoj ćerki napisala pesmu. U momentu kada smo otpakivali silne poklone iz pomenutih radnji, kao na takmičenju, u moru lepih, ali sličnih odevnih predmeta i od stane moje ćerke u vajber grupama poručenih lutkica, nadasve precenjenih, našli smo blago.

Umotana kao nekada važna pisma koja su dugo putovala jer su konjima nošena sa jednog mesta na drugo i vezana vrpcom, Una je u kesu stavila pesmu. Pesmu koja je napisana dečijom rukom, u akrostihu, iako sam sigurna da tako mala devojčica ne zna ni šta je akrostih ni iz koje epohe datira.

Ona je samo dala ono što je imala. Dečiju dušu, svoj očiti talenat i ljubav prema drugarici.

Zato je prenosim ovde. U celosti. Jer je ta pesma najlepši rođendanski poklon koji ćete pročitati.

Srećan ti rođendan, Maki

 

Mnogo te volim, ti to znaš,

tvoju dušu, mekanu, dragu

i svaki osmeh koji mi daš,

našem drugarstvu dodaje snagu.

 

Ako te nekad povredi neko,

ili te razočara drugarica koja,

ako si tu ili daleko,

znaj da te voli Una tvoja.

 

Šareni leptir mi na ruku sleteo,

po njemu sam mu poslala osmeh za tebe,

možda je već do tebe doleteo

i doneo najlepše želje od mene.

 

A ti ćeš danas najlepša biti,

Sunce je za tebe prošaralo dan,

nek ti bude lepo, osmeh nek te kiti,

srećan ti, Maki, rođendan.

 

Ovih dana kada budete prebrojavali pare i kupovali deci vaših rođaka i prijatelja skupe poklone jer se to od vas očekuje (tako će i oni vašoj), setite se ove pesme. Nadam se da ćete se osmehnuti. I nadahnuti vaše talentovano dete da uradi isto što i Una. Probajte. Mi evo ne znamo ni šta je od koga Maša dobila, niti ćemo i ono što znamo pamtiti duže nego što će trajati ova godina.

Ipak, pesmu ćemo pamtiti. I uramiti. Jer ono što je vredno i autentično, ne izlazi iz mode.

Bilo je vredno i u srednjem veku. Vredno je i danas. I ako budemo ljudi, vredeće zauvek.

Niko mu nije došao na rođendan ali onda je njegov tata spasio situaciju

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku