Neko je stalno okružen ljudima, dok drugome savršeno prija da vikend provede kod kuće, bez deset poziva, poruka i dogovora. I dok se za prvog često pretpostavlja da je društven i zadovoljan, za drugog se neretko odmah kaže da je usamljen. Međutim, psihologija pravi važnu razliku između samoće i usamljenosti, prenosi nova.rs.
Imati mali broj prijatelja ne znači nužno da čoveku nešto nedostaje. Nekome je dovoljno nekoliko bliskih osoba, dok drugi uživaju u velikom broju poznanstava i čestim druženjima. Ono što je mnogo važnije od samog broja ljudi jeste kakav odnos imamo sa njima i da li nam takav društveni život odgovara.
Usamljenost nije isto što i biti sam. Ona predstavlja subjektivni osećaj da nam nedostaje bliskost, podrška ili odnos kakav bismo želeli. Samoća, sa druge strane, može biti potpuno svesna odluka i nekome čak predstavljati vreme za odmor, razmišljanje i punjenje baterija.
Upravo zato ljudi sa malim društvenim krugom mogu imati veoma različite razloge zbog kojih žive tako.
Ne treba im stalna potvrda drugih
Neki ljudi jednostavno imaju izraženiju potrebu za samostalnošću. Prijatno im je da sami odlučuju kako će provesti slobodno vreme i ne osećaju potrebu da stalno budu okruženi drugima.
To ne znači da ne vole ljude. Naprotiv, mogu imati kvalitetne odnose, ali im nije potrebno da svakog dana budu u društvu ili da budu deo velikog kruga poznanika.
Za njih odlazak na kafu sam, večernje gledanje filma ili vikend bez planova nisu znak da se nešto dešava, već sasvim normalan način provođenja vremena.
Više cene kvalitet nego broj prijatelja
Poznavati mnogo ljudi i biti blizak sa njima dve su potpuno različite stvari.
Neko može imati stotine kontakata na telefonu, a da nema kome da se obrati kada mu je zaista potreban razgovor. Druga osoba može imati samo dve ili tri bliske osobe, ali da sa njima ima odnos pun poverenja i podrške.
Istraživanja društvenih odnosa pokazuju da kvalitetne interakcije imaju važnu ulogu u osećaju povezanosti i blagostanju. Zbog toga mali društveni krug sam po sebi ne govori mnogo o tome koliko je neko zadovoljan svojim životom.
Sa godinama postaju izbirljiviji
Društveni život često se menja kako odrastamo.
Ljudi menjaju posao, sele se, ulaze u partnerske odnose, dobijaju decu, menjaju interesovanja i prioritete. Zbog svega toga prirodno je da se neka prijateljstva prorede ili potpuno nestanu.
Psihološkinja Lori Karstensen kroz teoriju socioemocionalne selektivnosti objašnjava da ljudi sa godinama često počinju da daju prednost odnosima koji su im emocionalno značajni, dok manje energije ulažu u površne kontakte.
Zato manji društveni krug u nekom periodu života može biti sasvim prirodna posledica promenjenih prioriteta.
Nije svako udaljavanje od ljudi znak problema. Ponekad samo znači da više nemamo potrebu da održavamo odnose koji nam ništa posebno ne donose.
Zaista uživaju u samoći
Postoje ljudi kojima samoća jednostavno prija više nego drugima.
Vreme provedeno nasamo može im omogućiti da se odmore od svakodnevne buke, bave hobijima, čitaju, gledaju filmove ili jednostavno budu bez obaveze da razgovaraju i prilagođavaju se drugima.
Važno je, međutim, napraviti razliku između izabrane samoće i neželjene izolacije.
Ako osoba uživa u tome da bude sama, ali zna da ima kome da se obrati kada joj je potreban razgovor ili pomoć, situacija je potpuno drugačija od one u kojoj želi bliskost, ali ne uspeva da je ostvari.
Ne žele da održavaju prijateljstva po svaku cenu
Ponekad se društveni krug smanjuje zato što osoba postaje svesnija toga kakve odnose želi u svom životu.
Umesto da održava prijateljstvo samo zato što traje godinama, može odlučiti da više vremena posveti ljudima sa kojima se oseća prijatno, sigurno i prihvaćeno.
To može značiti manje druženja, ali ne nužno i manje zadovoljstva.
Broj prijatelja zato nije posebno dobar pokazatelj toga koliko je neko usamljen.
Mnogo je važnije pitanje: da li osoba ima odnose koji joj nešto znače i da li je zadovoljna količinom društvenog kontakta koju ima?
Kada mali društveni krug ipak može biti znak problema?
Ni suprotan ekstrem nije dobar. Potpuno odsustvo bliskih odnosa, naročito kada nije željeno, može predstavljati problem.
Ako osoba želi prijatelje i bliskost, ali se oseća izolovano, odbačeno ili nema nikoga kome može da se obrati, tada nije reč samo o tome da „voli da bude sama“.
Dugotrajna usamljenost i nedostatak kvalitetnih društvenih odnosa povezani su sa brojnim aspektima mentalnog i fizičkog zdravlja, pa takav osećaj ne bi trebalo ignorisati.
Zato nije potrebno brojati koliko neko ima prijatelja da bismo procenili kako se oseća.
Neko može imati desetine ljudi oko sebe i biti usamljen, dok drugome nekoliko bliskih osoba može biti sasvim dovoljno.
Na kraju, mnogo važnije od veličine društvenog kruga jeste da li se u njemu osećamo povezano, prihvaćeno i zadovoljno. A ponekad je sasvim u redu da taj krug bude mali.
Izvor: City magazine
Gde otputovati sa prijateljima kada niko nema vremena za dugo planiranje?
Dodaj komentar