Samo što sam došla od lekara, doduše iz verovatno najprljavijeg doma zdravlja u državi i šire, sačekalo me obaveštenje Fejsbuk grupe ‘Kraljevčanke’ u kojoj žena pita zna li neko neku ili nekoga ko radi oko ušiju…
Nisam aktivna u toj ženskoj zajednici, ali me pitanje ‘oko ušiju’ zbunilo, pa reših da pročitam o čemu se radi. Evo, kunem se životom, umalo se nisam onesvestila. Žena, majka, kraljica traži pomoć za dete, ali ne od doktora, već od ‘vračara’ i to zbog crva u ušima! Dete. Crvi. 21. vek. Šta ovde nije u redu?
Da se razumemo, jasno je da svako od nas ima neku muku ili zdravstveni problem koji mu se čini najtežim na planeti, ali šta nas tera da ne verujemo u nauku, u ovom slučaju medicinu, već u nadrilekare i to kad su deca u pitanju?
Krivična prijava protiv Ane Bučević zbog nadrilekarstva
Otkad je sveta i veka postoje i jedno i drugo, tačno je. I kad medicina ne pomogne, čovek je sklon da lek potraži na drugoj strani, onoj koja baje, vrača, namešta kosti, kičmu i zglobove, nudi kreme, kapi, meleme i neretko se našim zdravljem bavi na nepoznate načine.
I dobro, svi mi to znamo, ali šta nas natera da sopstveno dete umesto kod lekara odvedemo kod V. Iz sela G. koja uspešno rešava sve oko ušiju, tvrde mnogi u više desetina komentara na postavljeno pitanje?
Majka sam. I moji sinovi su nekad bili deca, bolešljiva kao mnogo njih. Nikad mi nije palo na pamet da pomoć potražim mimo dečjih lekara, iako su mnogi insistirali da uradim baš to, zovem V. iz G. ili Romkinju iz P. ili Lj. iz U ili…
Aman, dete je to, kako da njegovo zdravlje stavim na raspolaganje ikome ko ne zna anatomiju uha, preparate pravi u preprljavoj šupi i žuri da pokosi travu, dok izgovara cenu?
Dva naočita i zdrava momka danas svedoče da nisam pogrešila kad sam sve slićne savete odbila. Da me sad neko pita, opet bih uradila isto. Pedijatri, ljudi, ORL specijalisti, preporučene terapije i kontrole, a ne bajalice, fišeci od novina s olovnom štampom i gašenje ugljevlja da dete prestane da plače, aman!
Doktor Jakovljević o „isceliteljima“: Prevaranti poznaju psihologiju nemoći! (VIDEO)
Iskustva mnogih u pomenutoj grupi su posebna priča. Te ova mi izvadila crve iz ušiju, te onaj mi namestio uklješten pršljen ili živac, te nema pomoći za nameštanje kostiju ako ne odeš kod onog… I sve bi to bilo deo paralelne stvarnosti da nije u pitanju pomoć za dete, jer lako je doneti odluku o sebi, ali kako doneti roditeljsku odluku da lekare zameniš spornim isceliteljima, kako?!
Pravo na izbor uvek mora da postoji, jasno je, ali je pitanje koliko svojom odlukom dete dovodimo u opasnu situaciju da mu zdravlje bude narušeno doživotno, da trpi posledice našeg gubljenja vere u znanje i mogućnosti onih koji su se za to godinama školovali, da problem sa zdravljem postane još komplikovaniji?
Ne znam kako vi to smišljate, ali svakako rizik da sopstveno dete unakazite postoji i stvaran je. Vama na dušu i savest, ali mislim da to već znate.
Nije ovo jedini slučaj u kojem se javno promoviše nadrilekarstvo. Antivakseri i kontroverzna Slađana Velkov, koja je posle agresivne kampanje na društvenim mrežama preko noći nestala jer je obelodanjeno da uopšte nije završila medicinu, promovišu nešto vrlo opasno, ali isto to ne primenjuju na sebi.
Ona je, kao i njena deca, primila sve vakcine. I nije postala autistična, ali je drugima savetovala da su vakcine štetne i da će oboleti od ovog i onog zla.
Tolika količina licemerja svakoga ko iole misli unapred naterala bi da se bar zapita šta su motivi ljudi koji se čak i najvećim zdravstvenim dostignućima suprotstavljaju savetima da mi decu lečimo ‘varikinom’ kojom oni inače otpušavaju cevi u kupatilu?!
Usput vam, naravno, nude da je kupite od njih po ceni zlatne poluge… Kakva petparačka priča, jeziva i opasna, neverovatno.
Da su stvari u vezi sa lečenjim mimo nauke otišle predaleko svedoči i primer majke ih Hrvatske, kojoj je dvogodišnje dete pre neku godinu umrlo nakon što je poslušala Fejsbuk prijatelje iz jedne od sličnih grupa koje okupljaju neverujuće u jedno, ali spremne na sve drugo, makar i po cenu smrti.
Elem, pitanje s početka priče dobilo je stotine odgovora, adresa i brojeva telefona gde i kako da zabrinuta majka izvadi crve iz ušiju deteta. Uz to su se mnogi u komentarima zaklinjali u neznanje i nesposobnost lekara, nasuprot veštinama i moći alternativnih, ali vrlo spornih metoda koje koriste ovi drugi.
Svako ko je predložio posetu ORL specijalisti blokiran je da dalje komentariše nešto što izaziva mučninu, milion pitanja i najpre brigu o tuđem detetu koje ne može samo da odluči.
U tome i jeste najveći problem. Jer, lako je meni da na simsu gajim čuvarkuću i da, kad me zaboli uvo, otkinem list i iscedim ga sebi u glavu. Ali kad se dete razboli… Nisam lekar, ali sam pola veka živa zahvaljući razumnim odlukama roditelja i sopstvenim odlukama da brigu o bolestima prepustim onima koji su tome posvećeni, za to školovani i o svemu tome sigurno znaju više od V. iz Pripizdine ili R. iz Nedođije.
Ne tvrdim da sam u pravu, ali lečenje internet savetima je ozbiljna dijagnoza. Deca nisu igračke, a bolesti nisu za igranje, pa kad već odlučujete o tome, uzmite se bar malo u pamet.
Ako je imate.
Dodaj komentar