Srbija Vesti

Lekari su govorili da je mama hipohondar dok je njeno dete imalo autizam, sada je Nađi hitno potrebno 600.000 dinara

Nadja Bojić
Foto: Budi human/Printskrin

Nađa Bojić (8) živi u selu Badovinci kod Bogatića. Rođena je iz uredno vođene i kontrolisane trudnoće, u terminu. Ništa nije ukazivalo na to da sa Nađom nešto nije u redu, te majka nije znala da ima autizam. Danas joj, kako prenosi Telegraf, terapije matičnim ćelijama znatno pomažu u razvoju, ali je rok za prikupljanje novca za naredne dve doze veoma kratak.

Preciznije, do 6. decembra Nađina mama treba da sakupi 600.000 dinara.

Nemaš nikoga da kaže: „Daj, ja ću to“

– Umorna sam, ali ne odustajem. Ne smem, jer ako ja odustanem, ko će da se bori? A, verujte, teško je. Teška je borba, a još teža neizvesnost. Zamislite dan koji vam počinje ne sa pogledom na neki krajolik, nego sa pogledom na stanje na računu, na stanje broja poruka, na to da li je prošla neka licitacija. Zamislite dan u kom sve ide užurbanim tokom – spremi decu za školu, očisti, skuvaj, putuj 37 kilometara na terapiju u jednom smeru, sa sve Nađinim mučninama i povraćanjem – priča ova majka hrabrost i nastavlja:

– Dođi kući, presvuci bebu, daj drugoj deci da jedu, a onda pravac škola, jer sam ja Nađin lični asistent. Dođi kući, vežbaj, traži donacije, šalji apele, večera, uspavaj decu, a onda opet telefon do ko zna koje dobi da bi nešto postig jer si sam. Nemaš nikog da kaže „daj, ja ću to“,“umorna si“. Ne, nego sve sama – objašnjava Nađina mama Zekija.

Nađi je, podsetimo, u ovom trenutku,  hitno potreban novac. Rok za uplatu naredne dve doze matičnih ćelija, koje se primaju u razmaku od 15 dana, je 6. decembar. Nađi je do tata potrebno još 600.000 dinara. Ukoliko preskoči dozu, može da dođe do zaustavljanja napretka. Ukoliko napretka nema, neće više moći da prima terapiju.

Nađa je bila sasvim zdrava beba do 15 meseca

Kako je Nađina mama ranije objasnila za Telegraf.rs, Nađa je sa osam meseci počela da sriče po slogovima, uvek je bila mirna beba, prava maza. Kasnije je prohodala, sa 18 meseci, ali majka nije mislila da je to problem – neko prohoda pre, neko kasnije.

– Kad je napunila 15 meseci, postala je drugačija, izgubila je interesovanje za igračke, interakciju sa ukućanima i sa drugom decom, nestalo je i to malo govora što se razvilo do tada. Ugasila se kao kad ugasite radio – rekla je Zekija.

Ona je objasnila da je Nađa prestala da se odaziva na ime, izgubila je kontakt očima i uz to su usledile brojne stereotipije.

– Kako živimo u maloj sredini, a verujem da je tako donekle i u većim sredinama, na konstataciju da moje dete ne priča dobijala sam odgovor da dete mudruje, da „onaj“ nije progovorio do sedme, da je to normalno. Čak je i pedijatar davao isti odgovor. Za autizam, verujte mi, nisam ni znala. Nikada se nisam susrela sa nekim ko ima tu dijagnozu da bih mogla istu da primetim kod svog deteta – dodala je majka.

Lekari tvrdili da je mama dokona i izmišlja detetu bolesti

Čekala je, kaže, iz dana u dan, a glasa nije bilo. A onda je jednog dana gledala televizijsko gostovanje Maje Odžaklijevske koja je govorila o svom autističnom unuku.

– Slušam nju, gledam dete i u njemu vidim svoju Nađu. Tada mi se upalio alarm. Otišla sam pedijatru, tražila uput za specijalistu, ali ga nisam dobila „jer mi dete mudruje“. Otišla sam ponovo posle kratkog vremena i dobila isti odgovor. Odlazila sam iznova i iznova, a onda dobila odgovor da sam ja „hipohondrik“, da nemam druga posla, pa detetu tražim bolesti – prisetila se.

Nakon dobijanja dijagnoze, počela je borba. Trebalo je pronaći odgovarajućeg defektologa, dete nije htelo da prihvati tretman, upis u vrtić bio je borba. Borba je bila kako da objasne starijoj ćerki.

„Šta će biti s njom kad ja ne budem tu“

– Stalno je bila neka borba, a ona lepa, slatka, umiljata, dobra. Dete za poželeti, ali kvaka je da ne govori. Onda je došlo školovanje. Borba je bila odložiti polazak u prvi razred, ali zaista borba. Bilo je suza, samo su lile. Ima ih i danas, ali to nije ni stid, ni sram. To je strah. Šta će biti sa njom kada mene ne bude? – dodala je.

Ipak, nastavila je da se bori, a onda je čula za matične ćelije. Slušala je o njima, istraživala, učila. Onda se odvažila da proba jer sigurno ne može da škodi. Međutim, ima četvoro dece koju treba da nahrani, obuče, odškoluje. Zekija nema novac za matične ćelije.

– Razmišljala sam o tome kako da problem približim narodu, da li ću uspeti i u kojoj meri. Uz podršku dobrih ljudi uspeli smo da odemo na dva tretmana, za koje nam je bilo potrebno 25.000 evra. Svesna sam da moje dete neće da završi neke visoke škole, da nikada neće biti savršeno, svesna sam svega. Ali molim da joj se pruži šansa za bolju budućnost, u kojoj će moći da funkcioniše bez mene, šansa za samostalnost. Treba joj šansa za glas, ne mora onda da bude pričalica, samo da može da mi kaže kad je nešto muči, boli, kad je srećna i zbog čega je srećna – zaključila je majka.

Za Nađinu bolju budućnost! Budimo Humani!
Pomozimo Nađi!
Slanjem SMS poruke: Upišimo 1258 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1258 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001381658-79
Uplatom na devizni račun: 160-6000001381585-07
IBAN: RS35160600000138158507
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Izvor: Telegraf.rs

Tanja iz Čačka je preuzela brigu o  „bebi leptiru“ koju su roditelji ostavili a institucije Srbije zaboravile

9.8K Shares
9.8K Shares
Share via
Copy link