Stevan Nađ je osmogodišnjak koji boluje od leukemije, čija je priča podigla ceo Srbobran “na uzbunu”. Njegovi vršnjaci iz nadaljske Osnovne škole “Žarko Zrenjanin – Uča” dokazali su šta se sve može postići zajedništvom i svima nama odraslima pokazali šta znači humanost i solidarnost.
Učenički parlament ove škole je, u nadi da će skupiti novac koji bi pomogao Stevanovoj porodici, inicirao organizovanje humanitarnog vašara u ovom malom mestu kraj Novog Sada (deo opštine Srbobran), sa oko 2.000 stanovnika.
“Žarko Zrenjanin” je i jedina škola u selu, a broji 173 đaka, piše 021.
Đaci i svi zaposleni u školi angažovali su se da oblepe celo selo obaveštenjima da organizuju humanitarni vašar, te da su svi pozvani da dođu i, kupovinom bilo čega izloženog, pomognu porodici Nađ i malom Stevanu.
“Mame su zasukle rukave i pravile kolače, brali smo cveće i izašli na štandove. Učenici su postali prodavci, meštani zadovoljni kupci. Imali smo jedan cilj, skupiti što više. Naših stotinak evra koliko smo očekivali da ćemo prikupiti, mogu da pomognu, da smanje cifru koja deli porodicu Nađ od ozdravljenja deteta. Međutim, nismo se nadali cifri od 50.000 dinara! U mestu od 2.000 stanovnika. 50.000 dinara u školi od 173 dece”, poručuje kolektiv škole.
Ovim putem apeluju na sve ljude dobre volje da svojom donacijom pomognu lečenje Stevana Nađa i da prate primer ovih đaka.
“Škola je smeštena u centru sela i često su joj potrebne donacije kako stranih ambasada, tako i lokalne samouprave i svih drugih ljudi dobre volje koji je pomažu i doniraju. Kadar škole je uglavnom iz Novog Sada i okolnih mesta, sa pokojim nastavnikom odnosno učiteljicom koji su iz sela. Očekivalo bi se da u školi poput naše, staroj i oronuloj, retko ima sredstava da se humanitarnom akcijom pomogne nekom. Međutim, nastavnici, učitelji i drugo nenastavno osoblje je vaspitalo decu da se, kad je potrebno, sakupe i pomognu onome kome je pomoć neophodna”, navodi kolektiv OŠ “Žarko Zrenjanin” u Nadalju.
Inače, u školi su 36 dece primaoci socijalne pomoći. Ima onih koji, iako nemaju naknadu za socijalnu pomoć, ipak žive u nepovoljnim uslovima.
“Ipak, od ono malo što imaju često uspevaju da odvoje za nekog ko nema ni toliko. Naša deca odbijaju da pasivno ubacuju po koji dinar u kutiju i tako doprinose Stevanovom lečenju – naša deca dižu selo na noge, a mi se nadamo da ćemo ovim dići bar ponekog na noge da pomogne Stevanu”, zaključuju zaposleni u ovoj maloj školi.
Na Filipinima učenici ne mogu da završe školu ako ne posade bar 10 stabala
Dodaj komentar