„Mravlji šverc“ u porastu, preko grane stižu čokolade i sirevi, a zarada je 100 € po turi

Praznici nam stižu, para uvek nedostaje, pa se zbog toga priličan broj ljudi odlučuje da potrebnu robu pazare kod uličnih prodavaca čija ekspanzija neminovno ide ruku pod ruku sa teškim vremenima i bolnom nemaštinom.

U periodu pred božićne i novogodišnje praznike šverceri porodično odlaze u okolne zemlje, ali i u Nemačku, gde na sniženjima u manjim količinama kupuju robu na koju ne plaćaju carinu ni PDV.

Jedna porodica uputi se do Mađarske do lanca supermarketa. Svaki član nosi kolica, veliku torbu. Kupe po 20 zdenki, toliko šunki i mnogo slatkiša. Ali prate da sve to bude u vrednosti do 100 evra, jer se onda na granici računa da su kupili za sopstvene potrebe.

Onda na to ne moraju da plate carinu, PDV i ostale dažbine. A kada dođu u Srbiju, robu iznesu na tezgu ili prodaju ljudima koji rade na pijacama. Kada podvuku crtu – čisto zarade minimum stotinu evra, a pokrili su i troškove putovanja!

Ovako najkraće izgleda šablon po kom funkcioniše takozvani mravlji šverc, što je uobičajeni naziv za veliki broj prelazaka granice osoba koje sa sobom nose relativno male količine namirnica, a koja posle završavaju na sivom tržištu.

Šablon „mravljeg šverca“

– Porodica se uputi u Mađarsku ili Rumuniju

– Svako nosi po torbu i kolica za pijacu

– Tamo pazare prehrambene proizvode do 100 evra

– Na to ne moraju da plate carinu, PDV ni ostale dažbine

– Posle te proizvode prodaju na pijaci skuplje nego što su kupili

– Ipak prodaju jeftinije od sličnih proizvoda u prodavnicama

– Po turi mogu da zarade i više od 100 evra i da isplate troškove puta

Slično se dešava i s robom iz Rumunije

Marko Dragić, pravni savetnik NOPS, ispročao je za Kurir da se roba u Srbiju ovako dovlači čak i iz Nemačke, i to posebno pred božićne i novogodišnje praznike, kada su tamo velika sniženja!

– Na taj način prodaje se sve što se nalazi u frižideru jednog potrošača. Velike razlike u cenama tako nabavljenih čokolada, sireva, mortadela, parizera u odnosu na one u prodavnicama lako privlače kupce. Zato i posumnjamo u ispravnost i bezbednost proizvoda, ali i to da li jedan takav proizvod poseduje kvalitet kakav očekujemo. Osim porekla i sadržaja, i sam sastav proizvoda je neproveren, kao i rok trajanja – kaže Dragić.

Inače, osim namirnica, dodaje, ovako se prodaju i duvanski proizvodi, suplementi, lekovi, medicinska sredstva.

– Na tom tržištu imamo neispitane proizvode. Da bi se proizvod poput suplemenata prodavao, mora se imati potvrda da je on zdravstveno bezbedan. S obzirom na to da ovde toga nema, smatra se nebezbednim. Na tom tržištu cveta i prodaja higijenskih sredstava, kućne hemije. Tako se i onlajn, kako na društvenim mrežama tako i na oglasnicima, mogu pronaći omekšivači i kozmetika po znatno nižim cenama od regularnih u našim radnjama – navodi on.

Dragić kaže da ovi šverceri znaju da će neki ljudi pazariti i takvu robu samo da bi uštedeli.

– Oni znaju da treba da daju nisku cenu, jer je to boljka naših kupaca. Namame ih sniženjima, a kupci pazare bez razmišljanja o posledicama. Svaki potrošač koji ovako na crno kupi određene proizvode, ako nije zadovoljan, nema kome da se žali – upozorava Dragić.

Virtuelni šverceri

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) radi na evidentiranju virtuelnih švercera.

Na svom sajtu redovno ažuriraju spisak trgovaca za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa zakonom i da na crno prodaju robu putem Fejsbuk i Instagram profila.

– Evidentirali smo oko 400 profila za koje imamo dokaze da nelegalno trguju i to smo dostavili nadležnom ministarstvu – zaključuje Dragić.