Monahinja iz pakla u smrt odvela 500 vernika, a svojim zlodelima posramila i đavola (VIDEO)

Marijam Sulakiotis je bila igumanija i serijski ubica koja je proglašena krivom za ubistva, mučenje, prevaru i brojne druge zločine.

Ona je zloupotrebila poverenje vernika, te tako počinila niz stravičnih zločina zbog čega je i zaradila nadimak „monahinja iz pakla“.

Zahvaljujući Marijam Sulakiotis u Grčkoj je početkom 20. veka došlo do smrti čak 500 odanih vernika.

Ko je bila Marijam Sulakiotis?

Marijam Sulakiotis je prvi put predstaljena samozvanom monahu po imenu otac Metju Karpatakis kada je imala 23 godine. Do tada je radila na farmi i u fabrici. Njeno poreklo je do danas ostalo nejasno.

Monah i Marijam su se sreli u ključnom trenutku u životu monaha kada se on borio sa sopstvenim sumnjama u doktrine i načela grčke starokalendarističke crkve, pravoslavne denominacije kojoj je pripadao.

Ovaj monah je formirao novu sektu, nazvanu Novokalendarci.

Raskinuvši sa pravoslavljem, on je zatim počeo da gradi sopstveni manastir, da bi svojim sledbenicima obezbedio mesto za bogosluženje. Zaljubljena u oca Mateja i njegovu alternativnu ideologiju, Marijam je napustila porodicu i posao da bi mu pomogla u izgradnji manastira.

Ubrzo ona biva uzdignuta na poziciju igumanije u novoj crkvi, gde je bila zadužena za svakodnevno upravljanje i regrutovanje novih članova za manastir do trenutka kada je otac osnivač sekte preminuo 1939. Do tada je stekla reputaciju rigorozne, čak i nemilosrdne monahinje.

Igumanija Marijam

Prema izveštajima sledbenika novokalendarističke sekte, otac Matej je sagradio manastir za dve svrhe. Prvi je bio da hvali Djevicu Mariju, a drugi da obezbedi finansijsku pomoć za rastući novokalendaristički pokret.

Sada pod upravom novoimenovane igumanije Marijam, misija manastira je bila da stekne veliki novac. Novi članovi su morali da se odreknu svakog novčića ili imovine koju su posedovali, pridržavajući se crkvenog „zaveta siromaštva“.

Zajedno sa njihovim zavetima da se oslobode „zla“ i pokažu privrženost svojoj veri u ovu novu crkvu, vernici su bili obavezni da priznaju sve svoje grehe i da poste i periodično se zavetuju na ćutanje.

Iako se većina religija zasniva na sličnim metodama, ipak Monahinja iz pakla je koristila gnusne metode da bi iznudila finansijsku imovinu novih članova, kao što su uskraćivanje sna i hrane, telesne kazne. Novi članovi su terani da se mole satima i satima, i bili su podvrgnuti ucenama, premlaćivanju, pa čak i mučenju.

Pronicljivo, Majka Marijam je ciljala na bogate porodice jer bi njihova imanja obezbedila plodonosan prihod koji bi mogao neograničeno finansijski održavati manastir.

Njena šema je bila prilično jednostavna: kada bi se pridružili njenom manastiru, sledbenici bi svesno ušli u izolovani život predanosti sa malo ili nimalo kontakta sa porodicama ili prijateljima iz njihovih prethodnih „grešnih“ života.

Time su bili odsečeni od bilo koga ko bi im mogao priskočiti u pomoć ako bi bili upozoreni na užasne zločine koji su počinjeni nad njima.

Mnogi ljudi koji su se pridružili ovom manastiru nisu se pridružili kao verski sledbenici, već zato što su tražili medicinsku pomoć. Okrutna igumanija ponudila je svima besplatno lečenje tuberkuloze, navodeći visoku nadmorsku visinu manastira kao idealnu lokaciju za oporavak.

Da prikažu kako zaista leče tuberkulozu, na licu mesta su imali lekara koji bi pregledao pacijente. Međutim, navodi se da su lekari imali dozvolu da dođu samo jednom u manastir, a to je da bi potpisali umrlice. Ovaj „plan lečenja“ bio je samo još jedna varka koju je koristila da prevari više ljudi.

Tek 1949. počele su da se šire glasine o tome šta se dešava unutar „svetih“ zidina. Iako su stanovnici tvrdili da su čuli vriske, tek 1950. godine, nakon što je monahinja iz pakla bila na čelu više od decenije, vlasti su bile obaveštene o mogućim prekršajima.

Stvari su došle do vrhunca kada je ćerka jedne nove „vernike“ prijavila da su akti o zemljištu njene majke prepisani na monahinju Merijem. Ćerka je bila uznemirena zbog toga i izjavila da nimalo nije ličilo na njenu majku osim ako nije bila pod nekom vrstom prinude.

Monahinja iz pakla – razotkrivanje

Konačno, 4. decembra 1950. godine, nakon desetogodišnje, neprekidne vladavine nad manastirom, policija je uhapsila Merijem tokom racije velikih razmera.

Osamdeset pet policajaca provelo je dva dana pretražujući teren, spasavajući 46 dece, kao i niz golih i neuhranjenih starijih žena koje su bile zarobljene u podrumu. Zajedno sa pronađenim živim sledbenicima, otkriveni su ostaci preko 170 tela.

Međutim, kada je njeno suđenje počelo 4. septembra 1951. godine, Merijem Soulakiotis se nije suočila ni sa kakvim optužbama u vezi sa zlostavljanjem ili smrću sledbenika. Takođe je utvrđeno da poseduje 750.000 dolara u gotovini i da je imala vlasništvo na preko tri stotine farmi i kuća, ali ni zbog toga nije bila krivično gonjena.

Tužioci su smatrali da ne mogu da obezbede osuđujuću presudu u vezi sa ovim zločinima. Jedina sigurna presuda koju su mogli da iznesu bila je po dve tačke optužnice za nezakonite poslovne aktivnosti koje je preduzela. Dobila je dvadeset i šest meseci zatvora zbog ilegalnog uvoza guma i izvoza maslinovog ulja na Kipar.

Iako je sud nije proglasio krivom ni za kakve gnusne zločine, javnost i mediji su je osudili kao „ženskog Raspućina“. Uz značajnu medijsku pažnju, više ljudi je iznelo dokaze protiv ove monahinje.

Tužioci, potpomognuti ovim novim svedočenjem, teretili su igumaiju za niz novih krivičnih dela. Igumanija je optužen za ubistva jednog monaha i tri monahinje, kao i za proneveru, falsifikovanje testamenta, iznudu, zlostavljanje, mučenje i ubistvo iz nehata kao rezultat lavine svežih svedočenja.

Posle njenog drugog suđenja u februaru 1953, Soulakiotis je dobila desetogodišnju zatvorsku kaznu, koja je služila istovremeno sa svojom prvom kaznom.

Bizarno je bilo treće suđenje ubrzo nakon kulminacije njene druge presude u kojem je proglašena krivom za nezakonit pritvor zbog čega je dobila još 4 godine zatvora..

Sve u svemu, nije jasno koliko je smrtnih slučajeva izazvala. Vlasti su smatrale da je 177 ljudi umrlo od smrtonosnih infekcija pluća i to se tretiralo kao ubistvo iz nehata. Veruje se da je još dvadeset sedam ubijeno. U jednom trenutku se tvrdilo da je ona ubila pet stotina ljudi.

Žena od vere?

Dok je još bila zatvorena u zatvoru Averof, okrutna igumanija je preminula 1954. u 71. godini.

Čak i dok je ležala na samrti, nikad nije priznala zločin nazivajući optužnicu „sataninstičkim izmišljotinama“.

Šta se desilo sa manastirom?

Mnoge monahinje iz ovog manastira su otišle i nikad se više nisu vratile onaj momenat kada je Merijem osuđena. Smatra se da je onaj ko je preuzeo novu ulogu igumanije delovao diskretnije od svojih prethodnika.

Čak i 2019. godine, manastir je još uvek radio i činilo se da je manastir kao i svaki drugi. Neki sledbenici i dalje smatraju da je Soulakiotis lažno optužena.

Nejasno je koji su bili Soulakiotisovi motivi, da li je imala neki izobličen pogled na to kako će sprovesti delo svog gospodara ili je jednostavno bila oportunista koji je koristio religiju kao krinku za svoje lažne aktivnosti.

Međutim, ne može se poreći smrt koja se dogodila pod njenim nadzorom. Za njih je odgovarala, piše greekcitytimes.com,  prenosi Stil.