Ostavljanje čizme na prozoru uoči Svetog Nikole jedan je od običaja koji se ustalio u pojedinim delovima našeg naroda. O tome je pisao i veliki Momo Kapor.
Kada sam bio mali uoči Svetog Nikole ostavljao sam sa strepnjom čizmu u prozor našeg stana i ujutru očekivao da je puna bombona i igračaka.
Momo Kapor je dao najlepši odgovor na pitanje: Šta ostaje posle ljubavi?
– Ko ih je doneo?
– Sveti Nikola, odgovarali su.
Malo je poznato zašto se to čini; da bi sprečio devojke iz Patare da se zbog siromaštva ne odaju prostituciji sa mornarima iz luke, Sveti Nikola je noću obilazio njihove kuće i prozorima ostavljao kese sa dukatima za miraz potreban da se udaju.
To se zove sevap.
Zuko Džumhur mi je pričao, u svoje vreme, da su se bogati ljudi, trgovci, u njegovom rodnom Konjicu, raspitivali o sirotinjskim kućama u kojima se oskudno jelo, pa bi noću slali svoje seize sa vrećom brašna ili pirinča, a ovi bi te vreće samo preko zida i nestali, tako da se nikada ne bi saznalo ko ih je poslao. “KAD ČOVEK ČINI DOBRO DELO JAVNO, ON OČEKUJE PRIZNANjE, ALI AKO TO UČINI TAJNO, SAMO ALAH ĆE SAZNATI ŠTA JE URADIO.”
Momo Kapor, “Putopis kroz biografiju”
Velika lekcija koju je Momo Kapor dobio na Hilandaru promenila je njegov pogled na život
Izvor: Opanak
Dodaj komentar