Može se reći da je Sveti Nikola daleki predak današnjeg Deda Mraza. Prvi zapisi o ovom svetitelju, episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, potiču iz 4. veka nove ere. Priča kaže da je za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.
Već samom svojom pojavom je donosio utehu, mir i dobru volju među ljude, a skroman kakav je bio, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Posebno je bio naklonjen deci, a iz njegovog života najpoznatija je ostala priča o tri devojčice koje je Sveti Nikola spasao od prostituisanja tako što im je ubacivao kroz prozor vreću sa zlatnicima.
Sveti Nikola postaje “Otac Božić”
U germanskoj tradiciji vekovima je postojao običaj da roditelji deci za dan Svetog Nikole ostavljaju slatkiše govoreći im da im je to poklon od ovog svetitelja. Ovaj običaj preneo se postepeno i na Božić, u vreme kada se kiti jelka.
U 16. veku, reformacija Martina Lutera nije promenila samo hrišćansku religiju nego i lik donositelja poklona.
Naime, pošto protestanti ne slave svece, bila im je potrebna nova božićna tradicija, a lik Svetlog Nikole postepeno je zamenio “Father Christmas” – “Otac Božić” (kod nas nešto slično Božić Bati), koji je tokom sedamnaestog veka postao deo britanskog folklora.
Sveti Nikola putuje u Ameriku
Naseljavajući prostor Severne Amerike, zapadni doseljenici su preko okeana u “novi svet” sa sobom poneli i svoja verovanja i običaje.
Sant Niklaus, Saint Niklaus, Sinterklass i ostale varijacije imena Svetog Nikole, vremenom su sjedinjene i stvoren je Santa Klaus, čije ime je američka štampa prvi put upotrebila 1773. godine.
Upravo se u tom periodu Sveti Nikola polako “preobrazio“ u Deda Mraza kakvog danas poznajemo iako su neki nezaobilazni rekviziti – crveno odelo, krzneni ogrtač, kočije, irvasi i sve što već ide uz savremenog donositelja radosti i poklona, dodavani kasnije.
Izvor: Istorijski zabavnik
Nova godina bez jakne: Destinacija sunca, tradicije i vatrometa za pamćenje
Dodaj komentar