Moda u prošlosti: narodna nošnja Vojvodine

Ženska narodna nošnja

Žene su oduvek vodile računa o izgledu, a nikakav izuzetak nije Vojvodina pre par vekova. Kosu su plele u dve pletenice koje su puštale da slobodno padaju, ili ih uvijale oko glave, slično kao danas, a nosile su se i jednostavne punđe. Zanimljivo je da su u svečanijim prilikama mlade žene posle udaje, a pre porođaja nosile džegu. Džega je crna marama trouglastog oblika, koja se kasnije razvila u posebnu kapu koja je pokrivala punđu, ali imala i deo koji je pada niz vrat. Ukrašavane su zlatnim vezom, te se zbog toga negde nazivaju i zlatare.

Skute i podsuknje

Što se tiče same garderobe, žene su nosile skute i košulju do tela, a preko suknjerac, odnosno podsuknju. Suknja koja je išla preko suknjerca u prošlosti je obavezno bila dužine do članaka. Do struka je dosezao i jelek, koji je najčešće šiven d somota, ili svile, a ukrašavan zlatnim vezom.

Kecelja je takođe bila neizostavni deo narodne nošnje, a izrađivana je najčešće od iste tkanine i slično ukrašavana kao i jelek. U nekim selima, kecelju su bile na pruge, sa ornamentima ili cvetnim motivima. Leti, kada je narodnoj nošnji preovladavala bela boja, nošene su bele platnene kecelje, diskreno ukrašene belim vezom.

Pred kraj 19. veka pod uticajima zapadne mode, postaju popularne dvodelne svilene haljine. Takva se haljina sastojala od suknje i gornje bluze koja se obavezno nosila tako da pada preko suknje.

Bundice i pliš

Zimi su i žene nosile reklu, kožuh i bundicu, a preko i vunenu maramu. Seoske svečanosti bile su rezervisane za crne jakne od pliša, a kod devojaka iz bogatije porodice, kragna je bila od astragana ili nekog drugog krzna. Za dodatak, ali kao pokazatelj bogatsva služili su seferini, niska dukata.

Ono što se retko gde menjalo, bila je obuća – bele čarape i šarene papuče ili cipele. Nošene su štrikane zepe, natikače ili čarapci. Kad se radilo, opanci od kože i vune bili su najbolja obuća, a zimi papuče sa drvenim đonom, cokule ili klompe.