Ostare pa ih kritikujemo kako su zaboravni, ponekad naporni, kako se previše mešaju u naše živote deleći savete pa često i sami zaboravljamo da su roditelji ti koji su za nas imali more stpljenja onda kada smo učili da hodamo, kada smo upoznavali svoje emocije ili kada bi s ljubavlju pripremljen ručak završavao nespretno prosut po podu ili po tek opranoj i ispeglanoj odeći.
Ima one dece koje zatvaranje tog životnog kruga isprate nesebičnim davanjem sebe celih onima koji su radili najbolje što su znali kako i od njih napravili čoveka.
Fotografija jednog mladića po imenu Arkar iz Burme, pravi je primer požrtvovanosti i ljubavi prema roditeljima. On je, naime, da bi ih spasao od terorista, nosio na ramenima sedam dana i noći svog oca i majku, koji nisu u stanju da se kreću.
Arkar je prešao oko 160 km dok nije svoje roditelje doveo do bezbednog odredišta.
Roditelji su Arkara dobili kasno i zbog toga su mu dali ime koje u prevodu znači “nebo”.
Korisnici drušvene mreže Fejsbuk kojom ta fotografija kruži saglasni su u jednom – Arkarov gest vredan je svakog divljenja.
Vojni puč zbog izborne krađe u Mjanmaru, pohapšen politički državni vrh
Dodaj komentar