Miroslav Ničić je bivši gitarista i jedan od osnivača benda Zemlja Gruva. U aprilu nas je napustio posle duge borbe sa leukemijom. Ali, pre nego što je otišao, za sobom je ostavio ceo jedan album posvećen porodici kao svojevrsni testament.
„Miran dugi dah hoda mojim grudima, slušajući sklad među mojim srcima. Vrevom diše grad udaljen ko Beograd, nestajem u san u beskrajno svetlucavi prah.“
Ove je reči kao „labudovu pesmu“, ali i čitav album posvećen porodici ostavio Miroslav Ničić, piše BBC.
Muzičari i drugi umetnici su kroz istoriju imali tu „privilegiju“ da, suočeni za bolešću, kroz finalna dela kažu poslednje zbogom, daju intimni uvid u misli i osećanja čoveka koji zna da umire i tako pomognu onima koji ostaju da se suoče sa strahom od odlaska.
Iako setne, ove pesme su vedre, ljubavne, ohrabrujuće i oslikavaju bogat unutrašnji pejzaž ovog muzičara, koji je, po rečima njegove supruge rediteljke Maje Uzelac, bio izuzetno duhovit u umetničkom izrazu.
„On se tri i po godine borio protiv bolesti i tri i po godine smišljao koncepte kojima će da je prevari – da je ubedi da je zdrav i zabavan, da je zapravo natera da nekako od njega odustane“, objašnjava ona.
Demo verzije pesama koji je pod alijasom Tata Miki napravio, otpevao i snimio na ajpedu ležeći u bolničkim sobama, sada su obradili bendovi i muzičari sa domaće i regionalne scene – Autopark, Artan Lili, Zemlja gruva, Plejboja, Ida Prester i drugih.
„Ljubav je dobar plan za nas“
„Verujem da mu je u nekom trenutku, posle druge transplantacije (koštane srži), bilo jasno koji je mogući ishod lečenja. Skupio je pesme i podelio ih kolegama sa scene, uz dogovor da ih urade u sopstvenoj produkciji“, priča Ana Đurić – Konstrakta, njegova koleginica iz benda.
Ona ovaj potez smatra šmekerskim jer je „pripremio sve za odlazak, podelio fajlove i zadatke, i otišao“.
Njegovi bliski prijatelji i saradnici kažu da je Ničić kroz poslednje kompozicije uradio jedinstvenu i veliku stvar – učinio je da se otvore teme o kojima se ne priča mnogo naglas, koje su tabu i kojih se većina plaši – odlazak i smrt.
Zato Ognjenka Lakićević iz benda Autopark ove pesme opisuje kao „potresne beleške o usamljenosti koju donosi bolest i suočavanje sa mogućim krajem, ali i isceljujućoj ljubavi prema porodici“.
Tata Miki je kroz njih postigao i nešto što se retko viđa na domaćoj sceni – okupio je muzičare sa raznih strana u vreme kada je teško okupiti ljude kada nema direktne koristi, ističe Đurić.
Jedna od pesama, Ljubav je, koju je Ničić pisao sa ćerkom, pripala je bendu Autopark. Kažu da im nije bilo lako da je snime.
Njihov aranžman na samom kraju donosi iznenađenje – repetativne stihove o zvonjavi telefona iz pesme „Alo, alo Obojenog programa koje je na Tata Mikijevu dečju odu ljubavi dodao Nikola Berček, gitarista i autor pesama u Autoparku.
„Preplitanje vokala na kraju pravi emocionalnu buru, konkretni stihovi strašno dižu tenziju“, objašnjava Ognjenka Lakićević. Veruje da će ih dobro razumeti oni koji su dugo čekali da im telefon zazvoni i strepeli od najgoreg.
„Put“ u „beskrajno“
Možda i najmoćnija pesma sa kompilacije je Beskrajno uz koju su Ničića porodica i prijatelji ispratili u aprilu. Fascinirana stihom „beskrajno svetlucavi prah“ koji je neodoljivo podseća na Ničića, za obradu je izabrala Konstrakta.
„Kakva crna smrt, bato, samo se pretvaram u svetlucavi prah. Sviđa mi se to“, objašnjava ona.
Ali, kako kaže, ova pesma je daleko ozbiljnija od toga.
„Ono što je najzanosnije u toj pesmi, jeste mir s kojim on odlazi. On se prepušta. I to nije nemoć, to je moć“, ističe.
Uz obrade bendova i muzičara, na Jutjubu su objavljene i Tata Mikijeve demo verzije. To je važno jer je neke pesme poput ove o odlasku, smatra ona, nemoguće izvesti tako verodostojno kao što ih je izveo sam autor – čovek koji zaista umire.
Sve pesme sa komplacije upotpunjene su i posebnim digitalnim omotima – animiranim fotografijama sa porodičnog letovanja na obradama i šarenim flekama na originalima.
„Ne brini“ – „sve je u redu“
Posebna moć oproštajnih dela je u tome što, iako ona isprva deluju mučno, kroz takva iskustva uči se veština prihtavanja neizbežnosti smrti, smatra Ognjenka Lakićević.
Slična tome je i knjiga Irvina Jaloma, Gledanje u sunce, koja pomaže čoveku da ublaži strah od smrti koji je negde u osnovi svih naših strahova, objašnjava ona.
Kroz pesme, „Miki poručuje da je sve u redu, duhovit je do kraja, voli do kraja. I to je utešno, prosvetljujuće i ohrabrujuće za sve nas koji smo ostali, koji gledamo sa ove strane“, kaže Konstrakta.
Ta osećanja možda najvernije prenosi pesma Ne brini koju je kao akapela obradila slovenačka pevačica Shreya. U njoj se Ničić obraća najbližim članovima porodice – sinu, ćerki i supruzi.
O putu „preko svemira“, kao i prožimajućoj ljubavi koju je video svuda oko sebe, pevao je u prepevu kosmičke balade Bitlsa Across the Universe. Njegovu verziju su sada obradili Laura 2000 i KEZZ.
Da je Sve u redu objašnjava kroz dečju pesmicu koju su preradili Mylutin i Auf Wiedersehen. Zdravo mala ti, u obradi riječkog sastava Porno Brak, pesma je kojom želi da izmami osmeh ćerke.
A u poslednjoj kompoziciji koju je Tata Miki napisao, Put, i njenu zvonku obradu benda Artan Lili čuje se ljubavno pismo čoveka koji se oprašta od njegove ljubavi.
„Čudo“
Samom Tata Mikiju bila je jako bitna pesma Zvonki bataljon koja podseća na aranžmane kakvi se odavno nisu čuli u dečjim pesmama, objašnjava Ana Đurić.
Namenio ju je Zemlji gruva, bendu u kojem je „ostavio deo srca“.
„To je pesma u kojoj deca skreću pažnju na važnost očuvanja planete Zemlje i to sve u aranžmanu nekakve koračnice, sa tamnim duvačkim linijama i sa maltene pretećom završnicom“, objašnjava Konstrakta.
U tim poslednjim stihovima, deca Zvonkog bataljona kažu da će biti gadno ako odrasli ne shvate na vreme šta rade sa prirodom i društvom.
Upravo zato što je jedini smisao video u tome da radi nešto što donosi boljitak svetu i „izgarao za takve ideje“, kolege iz benda Zemlja gruva su Ničića zvali Niče.
Kao ilustraciju, Konstrakta izdvaja njegov stih iz pesme U opasnosti Zemlje gruva – „Uradi nešto da ovaj svet bude bolje mesto, što pre!“ gde, kako kaže, baš taj „bolji svet“ i to „što pre“ dobro oslikavaju njegove težnje i nemir.
Za ovu pesmu, Ničić je uradio i konceptualni video, montirajući scene iz kultnog filma Mlad i zdrav kao ruža zajedno sa Jocom Jovanovićem, autorom ovog ostvarenja koji je pomerio granice jugoslovenske kinematografije početkom sedamdesetih.
Ideje okupljanja i ujedinjavanja, kao i želju da probudi svest o planeti, Ničić je imao i ranije, kaže Konstrakta.
Kroz rad na pesmi Čudo iz 2012. godine spojio je desetine muzičara i umetnika svih generacija – Biseru Veletanlić, Ramba Amadeusa, Bebi Dol, Mišu Blama, Olivera Nektarijevića, Bajagu, Vasila Hadžimanova, Struku i mnoge druge.
Dodaj komentar