Da li ste se zapitali koliko dece u Srbiji nikada nije bilo na moru? Koliko roditelja radi za minimalac 6 dana nedeljno i nema ni vreme ni novac da dete odvede na more?
Beograđanka koja već 20 godina radi u trgovini ili čisti po kućama i poslovnim zgradama, objašnjava za Nova.rs da je nemoguće živeti od minimalca i da je poslednje dve decenije provela radeći dodatne poslove kako bi joj porodica preživela, pri čemu deci nije mogla da posveti dovoljno vremena, obezbedi im akademsko obrazovanje, ali ni da ih vodi na letovanja.
Ova majka, koja je želela da ostane anonimna, živi u kući u sa dva odrasla sina, od kojih je jedan nezaposlen, drugi radi kao dostavljač, dok joj je suprug invalidski peziner čija mesečna primanja iznose 15.000 dinara. Da bi njena porodica “sastavila kraj sa krajem”, kako kaže, već više od 20 godina radi prekovremeno, uglavnom kao čistačica.
– Od minimalca ne može da se živi. Do skoro sam radila u marketu za platu koja je za 4.000 bila veća od minimalca, i to šest dana u nedelji. Od toga nisam mogla da živim, morala sam dodatno da radim – da čistim stanove i zgrade – objašnjava.
Otkaz u marketu je dala jer, kako kaže, čišćenja, iako nije lako, više se isplati. Cena njenog rada iznosi 500 dinara po satu, pa kako kaže, za četiri sata zaradi 2.000 dinara, od čega može porodici da obezbedi dva sita dana.
– Najteže mi je svaki put kad stigne na red plaćanje računa, na to ode trećina minimalca. Da nemam kuću koju smo muž i ja uz tešku muku sagradili, ne znam šta bi, novac za kiriju ili ratu za stan ne bih mogla da priuštim – priča ova majka.
Dodaje da njenom mužu samo za lekove mesečno treba 7.00 dinara i da već neko vreme ne može da izdvoji novac za odlazak kod zubara.
Kako kaže, zbog hroničnog prekovremenog rada nije imala dovoljno vremena da se posveti vaspitanju dece, a nije mogla ni da izdvoji dovoljno novca za njihovo školovanje.
– Meni je stariji sin sa 13 diploma izašao iz osnovne škole, završio je gimnaziju ali nismo imali novca da ga dalje školujemo – kaže.
Da se gotovo čitav radni vek njen život svodio na rad radi pukog preživljavanja, govori činjenica da je nakon što je čula pitanje: „Kada ste poslednji put bili na moru“ zaćutala, udahnula duboko i rekla:
– Ne sećam se. Više od deset godina. Nisam ni decu mogla da pošaljem. Sin mi je do sada samo jednom otišao na more.
Kad god je u toku radnog veka bila prijavljena to je bilo na minimalac, a renutno joj se ni to ne uplaćuje. Zato se već pita kako će od male penzije moći da preživi kada više ne bude mogla da radi.
Inače, minimalac u Srbiji trenutno iznosi 32.126 dinara. Predsednik Srbije najavio je da će do kraja godine minimalna zarada iznositi 35.000 dinara. Te tri dodatne hiljade definitivno neće moći drastično da poprave standard onih koji žive od minimalca i njime izdržavaju svoje porodice.
Ljudi koji jedva preživljavaju o tome govore tek kad dobiju otkaz
Glavni i odgovorni urednik portala Radnik.rs kaže da se njegovom portalu svakodnevno obraćaju ljudi koji rade u trgovinama i žale se na to što rade po šest dana nedeljno a često i prekovremeno, što im se ne računa kao dodatna zarada.
– To su uglavnom žene koje rade šest dana u nedelji i to za minimalac, zbog čega nemaju vremena ni za dodatni posao ali ni za porodicu. Ljudima koji rade za minimalac, koji je kod nas značajno ispod potrošačke korpe, jako je teško da opstanu i podižu porodicu – objašnjava.
Ti ljudi, kako kaže, često ne žele u javnost da izlaze pod imenom i prezimenom, jer ne samo što se stide toga što nemaju, nego se plaše i obeležavanja.
– Ljudi se boje da ne budu označeni kao neko ko se recimo žalio na neki trgovinski lanac. Sa kvalifikacijama koje te osobe imaju i sa nezaposlenošću koja je realno veća nego što se predstavlja, teško će posle naći posao – kaže i dodaje da su ljudi često spremni da pričaju o problemu tek kada dobiju otkaz ili sve dođe do inspekcije rada.
Dodaj komentar