Mima i Marinko Ivančev upoznali su se u 3. razredu srednje škole i od tada se nisu razdvajali. Zajedno su punih 50 godina. Iako uveliko koračaju kroz sedmu deceniju u životu im nikada nije bilo lepše a nemaju nikakvih briga. Decu su izveli na pravi put. Sada uživaju u ispunjenim penzionerskim danima i žive pristojnim životom.
Poslednjih 5 godina se intenzivno bave i modelingom. Rade kao modeli stok fotografije i jedni su od najpoznatijih seniora na svetu.
Najviše razmišljaju o tome kako će odraditi fotošuting a najveća nedoumica im je šta će obući. Imaju dvoje dece i četvoro unučadi sa kojima se često porodično slikaju.
Njihove fotografije su obišle svet a nalaze se i na mnogim bilbordima, reklamama i magazinima u Srbiji.
– Uzeli smo se sa 28 godina. Dogurali smo i do 41. godine braka uz 10-ak godina zabavljanja pre toga. Poslednjih 5 godina zajedno radimo i kao stok modeli. Seniora nema puno, a pogotovo bračnih parova nisam siguran da li na svetu ima ijedan da su ih slikali i slikaju koliko su nas. Ovo nam je kao šlag na tortu.
Sve je počelo pre 6 godina. Sve što sam radio u životu sada mi koristi za slikanje. Stok se radi tematski, a bio sam i direktor, majstor, izučio sam razne zanate.
Posedujem sav mogući ručni alat. Sa te strane mi je lakše, nije mi ništa strano a fotografija ili spot izgleda realnije i vernije.
Slikaju me i kao lekara, apotekara, pekara, obućara, frizera, tajkuna, gazdu kompanije. Imao sam i svoju firmu jedno vreme, zajedno sa suprugom.
Sa druge strane mi je olakšano jer posedujem nekakav evroazijski izgled, tako da mogu da se uklopim u svaki lik koji tumačim. Ako ne znate da glumite teško ćete uspeti. Potrebno je izraziti energiju, emocije, a da sve slike budu vesele i lepe – kaže za Luftiku Marinko Ivančev.
U Novom Sadu se snimala serija “Vere i zavere”, imao je slobodnog vremena i prijavio se za statistu.
– Iz radoznalosti sam hteo da vidim kakav je to svet. Kao mašinac o statiranju, modelingu, nisam ništa znao. Poslao sam im fotografije. Od šest bila je jedna gde sam imao bradu. Odmah sam dobijao sitne uloge, bio uz glumce. Zatim je usledila serija “Senke nad Balkanom” u kojoj sam imao ulogu direktora hotela.
Posle par meseci dobio sam poziv fotografa iz Beograda i ponudu za stok fotografisanje. Pitao sam se šta će njima moje slike i da li je neka prevara. Prihvatio sam iz znatiželje ali uslov je bio da se odreknem autorskih prava.
Slikali su me kao majstora u radionici, zatim smo prešli u mehaničarsku radionicu gde sam bio na dijagnostici, par sati je trajalo. Isplate me, ja super zadovoljan, honorar da “padneš na leđa” – prepričava kroz smeh Marinko svoje početke u svetu modelinga.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Poručio im je da ga slobodno “zovu u svako doba dana i noći i eto njega u Beogradu”. Nakon toga je usledila još jedna saradnja, a ovoga puta bila je uključena i supruga.
– Otišli smo u Solun. Sa nama je bio još jedan mladi par. Tri dana slikanja i šutinga. Fotografije nismo dobili ali smo bili dobro plaćeni. Kasnije je usledio poziv iz Novog Sada. Fotografije u retro stilu na vespi iz ’60-ih godina, zalazak sunca, šoping… Dobili smo slike, kažem ženi vidi neko nam poslao razglednice. Prvi put sam video profesionalno obrađene fotografije. Dogovorio sam se sa suprugom da to stavim na Instagram.
Postavio sam tih par fotografija i taj dan je nastao ršum. Ceo dan telefon nije mirovao, poruke za porukom, veliki broj fotografa. Napravio sam plan, 15 dana unapred smo bili rasprodati za fotografisanje, pre i posle podne. Nisam verovao šta se događa, tek tada sam shvatio da je stok fotografija i modeling kao takav čitava industrija i biznis – objašnjava ovaj 68-ogodišnji suprug, otac i deka kada su napravili prvi “bum”.
Od tada Mima i Marinko Ivančev rade kao da su zaposleni i profesionalni su senior modeli. Njihove slike obišle su svet, Južnu Koreju, Brazil, celu Evropu…
– Ja radim nešto više od supruge jer sam i pojedinačno angažovan. Za ovo vreme radili smo sa oko 100 fotografa, što iz Srbije, zemalja iz okruženja i šire, uz 10-ak agencija. Bili smo u maltene svakom gradu u Srbiji i u regionu. U Sofiji recimo, pa i na moru, puno lepih mesta smo obišli. Radimo i reklame.
Sve zanima kako se osećamo i kako smo uspeli da živimo na taj način, a ja kažem da se prvo treba dobro oznojati u životu radeći. Puno mladih se opusti i retko ostaju, teško je održati energiju i potrebnu emociju kada vas slikaju 3,4 sata.
Naravno, ovo je jako lep posao ali kada vas plate po satu, trebate nešto iz sebe i da date. U svaku temu je potrebno ući.
Bez glume je nemoguće ovo raditi. Izraziti bol, ljutnju, bes, ne postoji emocija koja se ne traži. Koliko to komercijalno izgleda i prodaje se, toliko ste i traženi – opisuje šta je potrebno za uspeh u stok industriji Marinko Ivančev.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dodaje i da je našao oko 3.000 fotografija koje se trenutno prodaju, što sa suprugom, što odvojeno, a nisu pregledali ni 10 odsto materijala koji su napravili.
– Uradili smo oko 600 šutinga. Sada mesečno imamo od 12 do 15. Pre pandemije radili smo po 20, svaki dan. Fotografi su i odustali ali smo opstali. Upuštamo se u sve teme, sa mladim modelima, starim, decom. Familijarne fotografije recimo, sa decom i unucima su predivne i našle su se svuda. Ovo je rad kao i svaki drugi kroz koji svi učimo, vidi se šta je traženo, pa vežbamo kod kuće, pred aparatom. Malo pomognu iskusniji fotografi.
Pomažemo i mladima. Ne morate biti ni lepi ni zgodni ali morate imati nešto posebno. Potpuno smo posvećeni. Sav alat sam bacio u garažu a supruga je zatvorila salon. Ja ulažem u garderobu zbog teme koju ću raditi. U 3 ormara imam 7 odela, 10 sakoa, 40 košulja, 50 majica. Vrlo važan je profesionalan pristup, kao u svemu – ističu Ivančevi.
S obzirom na penzije, teško bi opstali i imali za normalan, pristojan život.
– Lepa je zarada, u suprotnom bi morali da radimo nešto drugo. Možemo da priuštimo i odmore, odemo u banju. Olakšica nam je jer ćerka živi na moru, u Poreču, pa smo leti mesec dana bar kod nje. U početku su se i deca čudila kao što ni mi nismo znali šta nas očekuje.
Sada im je sasvim normalno da vide naše slike na bilbordu, u bankama, tržnim centrima. Shvataju da je to posao kao i svaki. S obzirom na to koliko smo prisutni na internetu, reklamama, praktično smo javne ličnosti. Moji bilbordi su bili po čitavoj Srbiji tako da su nas ljudi upoznali i često se javljaju – kaže šarmantni novosadski par.
Njihov stav je da iako na Instagramu možemo videti da naše živote svi predstavljamo kao savršene da to u stvarnosti nije tako.
– Sve što radimo mora izgledati savršeno. Našminkaju nas, obučemo se, veseli smo, sve je hepi i okej. Kada se kamere ugase odmah je jasno da nije baš sve tako. U principu i generalno život ni izbliza nije takav. Mojoj ženi i meni faktički jeste, malo smo ulepšani ali ponašamo se prirodno jer i stok ne dozvoljava mnogo šminke, da sve šljašti. Sve mora biti lepo ali odmereno. Jedino što finansijski bolje stojimo.
Ali nama nikad nije bilo lepše nego sada. Sada smo sami, izveli smo decu na put i oni su situirani, imaju svoje živote.
Pričuvamo unuke. Nas dvoje nemamo nikakvih briga. Razmišljamo kako ćemo odraditi šuting a najveći nam je problem šta ćemo obući.
Bukvalno nam se ovo dogodilo kao šlag na tortu. Imamo penzije, a modeling dođe kao ekstra. Svaki dinar znači a radimo kao da smo zaposleni. Nije da se čovek obogati ali uz sva primanja možemo pristojno da živimo – zaključuju za naš portal Mima i Marinko Ivančev.
Lepotica sa Daunovim sindromom koja nas je oborila s nogu: Nema granica, ostvarite snove!
Dodaj komentar