Pet godina je trebalo za sve procedure da bih dobio dete uz pomoć surogat-majke, dva posla sam radio da bih sve to platio 180.000 dolara. Detetu govorim isključivo na srpskom kako bi prvo naučilo naš jezik i znalo ko je i šta je. I sad ne može da dobije srpsko državljanstvo, ne može da se upiše u našu matičnu knjigu rođenih, jer ga je rodila surogat-majka, odnosno nema majku, kaže za Kurir dr Miloš Starović, psihijatar i rođeni Beograđanin koji živi u SAD.
Miloš je najveću želju – da postane otac, ostvario u aprilu ove godine. Ali put do ostvarenja je bio dug i nimalo lak.
– Nema knjige o surogat-majčinstvu koju nisam pročitao u poslednjih 20 godina, a samu proceduru sam započeo još 2018. Najpre je trebalo izabrati odgovarajućeg donora jajne ćelije, nakon čega je usledila donacija i oplođenje, pa genetska ispitivanja i zamrzavanje embriona – objašnjava dr Starović.
Potom je krenula druga etapa na putu do deteta – odlazak u agenciju za surogat-majku.
– Najpre se radi podudaranje sa surogatom, pa i upoznavanje s tom ženom. Ako imate sreće, taj deo traje oko godinu dana. Potom sledi pokušaj ostvarivanja trudnoće. Ima ljudi koji godine na to izgube, a ja sam imao sreće da je uspelo iz prvog puta – kaže dr Starović.
U Njujorku je ostvarena trudnoća, a žena, koja je zapravo bila gestacioni surogat, jer je trudnoća nastala transplantacijom embriona u kom su jajne ćelije neke druge žene, porodila se u mestu svog stanovanja, u američkoj saveznoj državi Vašington (nema veze s prestonicom Vašingtonom).
– Porođaju smo prisustvovali i njen muž i ja. U trenutku rođenja dete je došlo u moje ruke, a njih dvoje su otišli u sobu za oporavak. Ona je čak tri meseca ispumpavala svoje mleko i slala mi ga zaleđeno isporukom preko noći, i to praktično sa Pacifika na Atlantik – kaže ponosni tata dok iz pozadine dopire plač.
Trči da uzme sedmomesečnog sinčića, a razgovor sa novinarkom nastavlja preko zvučnika, što je bebu umirilo.
– Sami živimo, roditelji su mi preminuli, druge porodice u Americi nemam. Život mi je preko noći postao veoma komplikovan, ali uspevam i srećan sam. Vodim svoj biznis, pa sam sam sebi dao dosta svog slobodnog vremena – priča dr Starović, koji je još u julu, sa bebicom od tri meseca, potegao u Beograd da bi naslednika upisao u srpsko državljanstvo:
– Obojica imamo državljanstvo SAD, ali važno mi je da sin ima i srpsko državljanstvo, da zna ko je i da ima gde da dođe. Doneo sam, kako je i pisalo na sajtu MUP, papire – detetov izvod iz knjige rođenih države Vašington sa internacionalnim apostilom, preveden na srpski i overen kod sudskog tumača, kao i moje uverenje o državljanstvu.
Sa svim tim sam otišao u matičnu službu opštine Savski venac u Beogradu, gde sam na veliko zaprepašćenje saznao da sina ne mogu da upišem u matičnu knjigu rođenih – naglašava i dodaje:
– Bez obzira na to što sam u dokumentima iz SAD naveden kao jedini roditelj, zakonski nisu mogli da upišu dete u matične knjige bez imena majke. Bez imena oca moguć je upis deteta u Srbiji, ali bez imena majke – nikako.
Dete je i zakonski i biološki moje i ne postoji drugi roditelj jer je dobijeno procesom surogata. Nema majku tim pre što je donacija jajnih ćelija anonimna, te je ime biološke majke i zakonom zaštićen podatak, a surogat-majka je samo iznela trudnoću.
I mimo svega, surogat-majka, s kojom je u prijateljskim odnosima, ponudila je da se upiše kao detetova majka.
– To je zaista lepo s njene strane, ali ako to učinim, otvara se mnogo problema – kad god bismo putovali, trebalo bi da imam njeno odobrenje da dete izađe iz zemlje, a moguće su i druge peripetije, pa sutra i problem nasledstva – kaže Starović i naglašava:
– Zaista bih želeo da sinu ostane neka veza sa zemljom porekla. A i ako sutra poželim da se vratim u Srbiju, moje dete bi bilo stranac, pa bi, recimo, šest meseci nakon što je udaren pečat pri ulasku u Srbiju moralo da napusti zemlju.
Znam još dvoje naših ljudi koji su u sličnoj poziciji, a verujem da ih ima mnogo više. Red bi bio da se ovaj problem zakonski reši. Zašto naša zemlja ne bi htela našu decu, kako god ona došla na svet?!
Uslovi za surogat-majku
Ne može svako da bude surogat-majka.
– Ta žena mora da ima bar jedno svoje dete, kao i da bude materijalno stabilna. Ugrožene porodice i one na socijalnoj pomoći ne dolaze u obzir, da to ne bila trgovina ljudima – kaže Starović i dodaje da proces doniranja jajnih ćelija i formiranja embriona košta do 50.000 dolara, a proces surogata još oko 150.000, pri čemu surogat-majka dobije 40.000-50.000 dolara:
– U mom slučaju je to bilo oko 180.000, a sad je još skuplje. Nije mi bilo najjednostavnije da to isfinansiram, tu su uložene godine žestokog rada, i dva posla sam radio. Ali malo-pomalo, sve se lepo završilo.
Sa surogat-majkom se čuje jednom mesečno, a nedavno joj je za rođendan poslao poklon kao mali znak pažnje:
– Presrećna je kad nas vidi, nema govora o tome da se vezuje za dete ili da ga želi za sebe. S mužem planira da uskoro rodi drugo dete.
Ministarstvo državne uprave iniciralo izmene porodičnog zakona
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, nadležnom za matične knjige, navode za Kurir da “surogat-majčinstvo nije prepoznato u Porodičnom zakonu”, odnosno da “ovaj propis, koji reguliše porodično-pravni status deteta, ne poznaje pravnu situaciju kada majka deteta nije poznata, a očinstvo je poznato i upisano”, ali i da su inicirali izmene zakona.
– Ističemo da je Ustav Republike Srbije prihvatio koncept da prava deteta treba da budu priznata i zaštićena kao posebna kategorija ljudskih prava i da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, i to u svim aktivnostima koje se tiču deteta.
S obzirom na to da matične knjige, kao povereni posao, vode opštinske/gradske uprave, matičari u obavljanju ovih poslova primenjuju propise iz više oblasti, a pritom jedan od principa, pored principa zakonitosti, treba da bude i najbolji interes deteta.
Taj stav zauzima i ovo ministarstvo. Kako je surogat-majčinstvo zastupljeno u inostranstvu i imajući u vidu moguće prijave rođenja dece i sticanje državljanstva dece državljana Republike Srbije koja su rođena u inostranstvu, a rodile su ih surogat-majke, MDULS se povodom toga obratio Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju radi izmena i dopuna Porodičnog zakona – navode u ministarstvu:
– Deca državljana Republike Srbije rođena u inostranstvu upisuju se u matičnu knjigu rođenih na osnovu izvoda iz matične knjige inostranog organa. Državljanstvo jednog od roditelja u trenutku rođenja deteta, u skladu s propisima o državljanstvu, preduslov je za upis u matičnu knjigu rođenih.
Upis činjenice državljanstva i rođenja obavlja se istovremeno. U važećem Porodičnom zakonu ne postoji institut surogat-materinstva. Prema Porodičnom zakonu, majka deteta je žena koja ga je rodila i ne postoji pravni osnov da se bilo koje drugo lice smatra majkom deteta osim žene koja ga je rodila.
Naš pevač rešen da se ostvari u ulozi oca: “Pronaći ću surogat majku, samo jedna stvar me brine”
Dodaj komentar