Svi znamo da su temperature u Sibiru zastrašujuće hladne, toliko da se stresemo samo kad pomislimo na krajnji sever Rusije.
Verovatno mnogi nisu ni svesni koliko je veliko prostranstvo u pitanju, navike meštana su drastično drugačije, kao i način ishrane, a za neke delove Sibira potrebna je posebna dozvola za posetu, jer se radi o strateški važnim mestima.
Međutim, iako se radi o uglavnom industrijskim gradovima, mesta za noćni provod ne manjka, iako se može desiti da se odvija po danu, zbog polarne svetlosti.
Šta bi sve trebalo da znamo ukoliko želimo da se upustimo u polarnu avanturu, objašnjava Miloš Petrović, travel bloger i čovek koji stoji iza sajta putuj.rs.
Strašna hladnoća i u maju
Za početak Miloš priča šta ga je prvo iznenadilo kad je stigao u Sibir.
– Na prvom mestu iznenadila me je oštra zima sredinom maja. Imao sam osećaj da sam se vratio u sredinu februara u našim krajevima. Srećom, nije bilo onih -40 stepeni, ali ni -5 u maju nije šala.
Drugo iznenađenje pri mojoj prvoj poseti Norilsku bila je ogromna ravnica i jako loši asfaltni putevi – kaže on.
Za neke gradove potrebna posebna dozvola
On priča i šta čovek mora da zna ako bi da ide u taj surovi kraj sveta.
– Sibir je jedna ogromna teritorija. Ako kažete – želim u Sibir, to je kao da ste rekli – želim u Francusku. Dakle, to je jako širok pojam. Važno je znati da nije moguće doći, recimo, u Norilsk, iako ima letova. To je grad od posebnog strateškog značaja i dolazak je moguć jedino uz odobrenje lokalne vlasti.
Ja sam kao bloger/novinar uspeo da obiđem taj grad na poziv organizatora prvenstva u karlingu. Takođe, Sibir je na severu jako surov, dok je jugoistok i, recimo, grad Krasnojarsk jako lep, čak i vrlo topao preko leta. Priroda je fantastična, ali ne u bilo koje doba godine, naravno – priča Miloš za Novu.
Živa riba i meso od irvasa
– Na krajnjem severu, u mestima Norilsk i Dudinka, snabdevanje funkcioniše avio-saobraćajem i morsko-rečnim putem. Nije da su potpuno odsečeni, ali nije ni lako da pribave sve što je potrebno, a potrebno je dosta toga jer poljoprivreda praktično ne postoji. Specijaliteti su, pre svega, živa riba, koju sam imao prilike da probam. Kombinuju je sa crnim lukom i sve jako podseća na sardine kod nas. Drugi specijalitet je meso od irvasa, kao i rogovi irvasa.
– Možda će nekome zvučati tužno, ali irvasi, koje oni zovu alinji, u praksi su lokalno goveče, kao kod nas krava, i normalno je da se koriste u ishrani. Meso je, naravno, po ukusu najbliže divljači koju ste probali kod nas. Mnogim lokalcima izvor prihoda dolazi iz rudarstva i teške metalurgije, jer se tu nalaze velika prirodna bogatstva nikla i bakra. Ja sam rođen u Boru i moram priznati da me je okolina Norilaska jako podsetila na Bor i okolinu, makar u tom industijskom smilu – priča ovaj svetski putnik.
Slojevito oblačenje obavezno
Miloš priča i koliko je zapravo hladno tamo, posebno zimi.
– Moja je sreća što sam Sibir posetio u maju kada je bilo -5. Preko zime je konstanta između -30 i -40, a rekord je oko -65. Imajte u vidu i da globalno zagrevanje čini svoje i da je 2016. godine maksimalna temperatura iznosila čak i +30 preko leta – kaže on.
Zbog te hladnoće ljudi u Sibiru logično paze šta oblače. Trude se da nose jakne koje su vodootporne i gusto punjene tako da ledeni vetar ne dopire do tela, a uz to su i dugačke i teške. Ispod jakne obično nose vuneni džemper, neretko na golo telo, da duže čuva toplotu.
I oblače se slojevito kako bi se toplota što duže zadržala. Nose i vodootporne čizme sa nekoliko pari vunenih čarapa. Poželjno je da čizme imaju debeo đon i da budu 2-3 cm veće od vašeg stopala da bi se održao normalan protok krvi i da bi bilo mesta za taj dodatni par čarapa.
Jeftinije nego u Srbiji, a svi lokali leti imaju draperije zbog polarne svetlosti
– Cene su niže nego kod nas za 20 do 30 odsto. Iznenadio sam se ponudom alkohola koja je ogromna. U jednoj radnji u Norilsku je čak 50 odsto radnje prodaja alkohola, pri čemu je prodavnica ogromna. Verujem da je to zbog zime i monotonije – objašnjava on za Novu.
Miloš otkriva i ima li u sibirskim gradovima gde da se ide u provod, kako žive mladi tamo.
– U Norilsku postoje jako lepi restorani i noćni klubovi. Taj grad ima noćni život sličan, recimo, Zrenjaninu ili Sremskoj Mitrovici kod nas. Skromno, ali ponuda postoji.
Velika zanimljivost je da svi restorani i klubovi imaju velike draperije pošto preko leta postoje polarni dani, period bez mraka, pa moraju nekako da odglume noć, a time i opravdaju frazu – noćni život. Lično sam prisustvovao žurki u centru Norilska gde su nas još po dolasku čekale draperije na prozorima i ‘mrak’ koji je unutra, dok je napolju cele noći bio dan – kaže Miloš.
Prirodne lepote i veliki kontrasti
Sa druge strane, priča Miloš, Krasnojarsk, koji se takođe zvanično nalazi u Sibiru, ali više ka jugu, ima noćni život u rangu Novog Sada, sa velikim brojem mladih, kulturnih i jako urbanih ljudi.
On priča i šta ga je u ovom delu sveta oduševilo.
– U Norilsku me je, pre svega, oduševila ljubav tih ljudi prema svom rodnom gradu jer zbog svih vremenskih uslova i perioda iz koji grad datira nije ga baš lako voleti. U mestu Dudinka sam upoznao dosta dece školskog uzrasta koja su jako draga i lepo vaspitana. Za njih je svaki dolazak stranaca jedan ogroman doživljaj.
Moram priznati da su me oduševili i lokalni restorani. Takođe, za razliku od Krasnojarska, koji mi se jako dopao, Irkutsk, u kome sam boravio jedan dan, totalno me je razočarao, čak i više od Norilska. Na kraju, uspeo sam da obiđem i Bajkalsko jezero, koje je verovatno i najjači utisak zbog svojih prirodnih lepota i zaleđenog jezera u martu po kome je moguće hodati – priča Miloš.
Naši ljudi bi se teško navikli na život u ekstremnim uslovima
On otkriva i na šta bi se Srbi tamo teško navikli.
– Mislim da Srbima tamo ništa ne bi odgovaralo, osim možda prirode u okolini Krasnojarska na jugu, koja je prelepa. Tek nakon obilaska Sibira shvatam u koliko lepom delu planete mi živimo, kako je lepo nemati polarne noći i polarne dane, a imati četiri godišnja doba, voća i povrća u izobilju – objašnjava on.
Miloš pamti i jednu anegdotu iz mesta Dudinka.
– Kada su me deca tamo videla na prvenstvu u karlingu pored samog terena, mislila su da sam neki poznati sportista iz Evrope, što me je jako začudilo, ali sam izdelio desetak autograma – kaže Miloš.
Savršenstvo netaknute prirode
I kad se sve sabere, da li bi opet otišao u Sibir?
– Da, pre svega na Bajkalsko jezero i prirodne lepote malo južnije od polarnog kruga. Priroda je prelepa, kako u tom delu tako i u krajevima bliže Kazahstanu. Primer je Altaj – kao najlepše planine u Kanadi.
Ja sam pre ovog putovanja govorio da nisam rusofil i da mi nije previše interesantno da posećujem sve te gradove, ali me je posao tamo naveo i posle svega sam bio oduševljen. Ne svim gradovima, ali većinom – zaključuje Miloš.
Izvor: Nova
Prognana zbog vere, porodica 40 godina živela potpuno izolovana u tajgama Sibira (VIDEO)
Dodaj komentar