Sudbina je u njenom slučaju imala spreman scenario, a od drame i potencijalnog horora život joj je danas oslikan veselim bojama i srećom.
Po samom rođenju, Milica Mršulja (28) iz Leskovca proživela je težak trenutak koji bismo inače smatrali scenom iz filma – njena biološka majka je ostavila nju kao bebu samu na snegu, u kutiji pored kontejnera.
Međutim, ova hrabra žena nije dopustila da je taj težak početak života definiše. Danas, kao srećna majka, otkriva kako je uspela da se izdigne iz te situacije i postane najbolja verzija sebe. Priča o njenom putu inspiriše i pokazuje snagu ljudske volje i odlučnosti da se prevaziđu teškoće.
„Ja sam rođena 1994. godine na Kosovu, Gnjilane, i jedino što znam jeste da sam ostavljena po zimi, u kutiji kraj kontejnera. Moja majka me je tamo ostavila i otišla, a potom me je našao neki slučajni prolaznik koji je pozvao policiju. Znam da je bilo jako hladno, ja sam bila u kutiji, bila je subota u Ulici cara Lazara, a ja ostavljena da umrem“, započinje svoju priču mlada Milica, danas srećna žena i još srećnija majka.
Međutim, Milica je živela je kao svako srećno i bezbrižno dete, zahvaljujući porodici koja ju je usvojila i pružila joj sve što je potrebno za srećan život. Međutim, sudbonosni dan promenio je njen život iz korena. Saznala je bolnu istinu – da je usvojena i da nema biološke roditelje.
„Ja sam živela kao i svako dete srećna i bezbrižna sam bila, moja porodica koja me je usvojila mi je pružila sve, ali jedan dan mi je promenio život iz korena. Naime, tokom rata igrala sam se napolju sa decom i oni su mi rekli kako sam ja usvojena i da nemam ni oca, ni majku. Tada su počeli da “ratuju” sa mnom jer sam ja neko ko nema nikoga“, priseća se Milica dana koji je joj preokrenuo život iz korena.
Bezbrižnost u životu su joj nadomestili roditelji koji su je usvojili i život joj učinili lepšim. Ipak, ono što je kasnije došlo ostavilo ju je bez teksta.
Kada je Milica porasla, odlučila je da krene u potragu za svojim biološkim roditeljima, želeći saznati ko su ljudi koji su je bezdušno napustili. Međutim, put do istine nije bio lak. Saznala je da nema dostupnih dokaza i papira, s obzirom na situaciju na Kosovu.
„Ja sam tragala za njima, ali nije bilo nikakvih dokaza. Rečeno mi je da nema nikakvih papira, jer je Kosovo u pitanju i da su svi ti papiri nestali. Jednom sam slučajno naletela na neku grupu za druženje ljudi iz Gnjilana, i tada sam njih pitala da li se sećaju tog slučaja. Ubrzo sam dobila više odgovora i svi su se sećali devojčice koja je ostavljena na zimi. Saznala sam ime majke, a onda sam je i kontaktirala. Majka pokazuje kajanje, ona ima novu porodicu i izgleda kao žena koja to nikada ne bi uradila. Sve mogu da joj oprostim, razumela bih da me je dala na usvajanje ili ostavila u bolnici, ali ovako ne mogu.“
Uprkos svim naporima, Milica nije primetila kajanje kod svoje biološke majke, koja je imala novu porodicu i izgledala kao žena koja nikada ne bi ponovila takav postupak. To je teško prihvatiti za Milicu, koja ne može shvatiti kako je neko mogao učiniti tako nešto.
Milica sada, iz ugla majke, nikako ne može da shvati da je neko u stanju da učini tako nešto.
„Tragala sam za ocem, takođe, a majka mi je rekla da je to čovek koji više nije među nama. Ipak, pojedini ljudi pričaju kako je moja biološka majka bila sa nekim uticajnim čovekom sa Kosova“ ispričala je Milica za Telegraf.rs, a preneo je Stil Kurir.
Kako navodi, ona je danas srećna žena, koja ima svoju porodicu, koju beskrajno voli.
„Danas ja imam svoju porodicu, a ono što je karakteristično jeste da sam prvu porodicu dobila 18. maja 1994. kada su me usvojili, a drugu porodicu kada sam se udala, što je bilo 18. januara 2020. Ipak, najsrećniji dan u mom životu je 18. septembar 2021. godine, kada sam dobila sina Iliju. Ja sam jedina koja je imala tri prezimena, zavedena sam kao Zorana Lazarević, Milica Nikolić i danas sam Milica Mršilja. Ali, sada nakon svega, mogu da kažem da sam srećna žena i majka i sve se desilo kako je trebalo“, ispričala je Ilijina mama.
Njenu porodicu ispunjava radost, smeh, veselje i dečiji osmeh
„Oni mene podržavaju u svemu, ja sam, inače, glumica igrala sam u preko 150 predstava, napisala sam i autobiografsku knjigu. Pored toga i dva romana a sada radim na televiziji u Leskovcu. Svekrva mi je sjajna, bavimo se proizvodnjom testa i kolača, a nikada nisam sebe mogla tako da zamislim. Uskoro planiram još jedan roman i nekoliko predstava, vraćam se sa trudničkog bolovanja na put umetnosti koji me ispunjava i koji volim“ dodaje ona.
Milica ističe i da uprkos tome što majka nije želela da je vidi, morala je jer je ona stalno na televiziji zbog posla.
Iako se suočila sa teškim trenucima i nedostatkom podrške od strane biološke majke, Milica je postala uspešna glumica i novinarka. Sa punom podrškom svoje porodice, planira nastaviti kreativno stvaralaštvo, pišući nove romane i radeci na predstavama koje voli.
Bez obzira na to što majka nije želela da je vidi, zbog posla na televiziji, morala je ponekad biti suočena sa njenim prisustvom. Ipak, Milica je našla svoj put do sreće i ispunjenog života, prigrliši svoju porodicu i umetnost koju voli.
Svojoj majci je posvetila jedan video.
„Majka te baci pored kontejnera na ulicu 1994. godine, a 20 godina kasnije te gleda na svim televizijama“, napisala je Milica.
Dodaj komentar