U selu Teočin kod Gornjeg Milanovca živi dvoje tinejdžera sa bakom. Milena ima 16, a Milan 14 godina.
Nedavno su ostali bez oca, koji je umro nakon teške bolesti. Od tada su sve poslove preuzeli na sebe. I brzo su se snašli.
Komšije za ovo dvoje dece imaju samo pohvalne reči, a kako i ne bi kada rade i ponašaju se kao veliki.
Brigu o njima sada vodi baka Ljubinka koja im je koliko je mogla zamenila roditelje. Ova žena izgubila je dva sina, jednog dok je Srbiju branio na Kosovu, ali ipak je u njoj ostalo snage da se izbori za svoju unučad.
– Dve sahrane, dva velika gubitka. Majka kad sahrani sinove njoj više nema života. Ipak, zbog Milene i Milana moram još uvek da se borim i da ih izvedem na pravi put – priča baka Ljubinka za RINU.
Od oca su nasledili pet hektara zemlje, koju gledaju i čuvaju kao oči u glavi iako još nisu ni punoletni. Milan ne mašta o avionima i kamionima, već ni manje ni više – o vadilici za krompir.
– Sve poslove na imanju već sam naučio i ništa mi ne pada teško. Posađeni su krompir i kukuruz i ono što je najvažnije dobrog su kvaliteta. Nastaviću tamo gde je moj otac stao i onako kako me je on učio – kaže ovaj vredni mladić dok na leđima pretovara seno.
Njegova dve godine starija sestra zadužena je za domaćinstvo, ali ove godine veći deo letnjeg raspusta provela je u malinama. Odlična je učenica u školi, ali i još sposobnija na njivi i u svim seoskom poslovima. Po tome, može da stane rame uz rame sa duplo starijim devojkama.
– Nije mi teško da idem u nadnicu, kako bih pomogla mojima. Kad bih ja sedela kući onda bi to radila baka, a ona je stara da po vrućini radi te teške poslove. Preko leta uvek može da se zaradi neki dodatni dinar, jer ima puno voća da se bere, zimi je dosta teže – priča Milena.
Jeftovići žive u nadi da će se i u njihovu kuću, nakon svih srtnih slučajeva vratiti sreća, jer ova mala porodica samo to je i zaslužila.
Izvor: Espreso
Meni nije trebao vrtić, mene je pravim vrednostima učila baba
Dodaj komentar