Magazin

Baka Milja (65) preživela udar groma, danas na putu do štale smišlja pesme i mašta o koricama svoje knjige

baka milja
Foto: Telegraf.rs

Milivojka Milja Bakić (65) iz zlatiborskog sela Jablanica, preživela je udar groma. Danas ta hrabra i vedra starica živi pesmu – sama brine o štali punoj stoke, a na putu od štale do kuće nastaju njeni stihovi koje, pored papira, zapisuje i u glavi.

– Šesdeset petu ja godinu gazim, danonoćno stoku obilazim. Pa se sada ja u Vladu spremam, da ih pitam što premije nemam – počinje Milivojka.

Njena najveća inspiracija je stoka, ovce, jagnjad, krave, telad, jer sa njima provodi najviše vremena, piše Telegraf.rs.

Prvu pesmu je napisala 2012, kada joj je čopor vukova zaklao ovcu “žutu” koju je najviše volela. Čitav događaj je pretočila u stihove, koje je htela da posalje u obliku pisma u Vladu Srbije, ali nije, jer nije znala kome da se obrati.

Teško je starici, sa stokom se “srodila”, pa joj bilo koji gubitak krave ili ovce teško pada.

– Daleko beše apoteka, da donesem ovci leka. Ona mi je bila, kao bela svila, i najlepsa u ovcama bila. Ali lukave zveri biše, pa mi žutu uništiše – tužno govori planinka.

Milivojki je i običan razgovor u desetercu

Želja joj je da nekada objavi zbirku pesama u kojoj će objediniti svoja dela, kako bi njena poezija stigla do većeg broja čitalaca. Njene pesme zapisane su u sveskama, koje ona gotovo i da ne otvara, jer svaki stih zna na pamet.

Inspiraciju najviše dobija dok radi oko stoke, u njivi, a stihove naknadno zapisuje kad udje u kuću uveče dok vari (kuva) mleko.

– Onomad sam u Čajetini jednom čoveku govorila pesme, kad on veli “Po Bogu Milivojka, šta će tebi krave kad ovako piseš, idi u svet ovim se bavi”. Da sam mlađa razmišljala bih o tome, ali sad je već kasno. – priča Milja i priseća se odavno napisanog stiha:

– Da je tata školovao mene, ja bih davno završila prava, ne bi sada bila u štali kod krava.

Žal za školovanjem

Iako je završila samo osam razreda, bez puno vidika i mogućnosti za izražaj, govori da joj nedostaje obrazovanje, jer bi na svom putu uspeha sigurno daleko dogurala.

Kada je ona pohadjala školu vremena su bila teška, sinovi su obično išli na školovanje, a ćerke spremale za udaju. Sada žali što se nije školovala, već radni vek provela u zlatiborskim vrletima.

– Stoku imam to je moja plata, ništa drugo nemam od zanata!

Na Kićanovom brdu u podnožju Tornika, smeštene su četiri kuće u kojima danas žive četiri udovice. U jednoj Milivojka, u drugoj njena jetrva Vida, dok u ostale dve kuće žive njihove dve komšinice.

Njih četiri usamljene starice svakodnevno kafenišu i kroz razgovor leče samoću, koja im je svima slaba tačka. Nekada je selo bilo živo, a danas na tom brdu njih četiri raduju se dolasku dece iz obližnjih gradova.

– Danju se sa stokom najviše razgovaram, doživljavam ih kao ljude, a u dugim zimskim noćima samoću lečim stihovima. – dodaje Milivojka.

U štali ima četiri krave, 16 ovaca, kokoške i vernog psa koji čuva kuću. Kaže da je rad ispunjava i da bi imala snage i da gaji deset krava. Iako gazi sedmu deceniju, puna je snage i volje za životom, ali i odličan primer današnjim mladjim generacijama.

Ističe da radi od jutra do sutra i da su joj rad i stihovi uteha u samoći. Jedan sin joj živi u Čajetini, drugi u Užicu, a svaki slobodan trenutak koriste da dođu kod majke u selo.

Preživela udar groma

Koliko je Milivojka jaka i hrabra žena dokazuje činjenica da je preživela udar groma dok je na tavanu štale šišala ovce. Hteli su da je zakopaju u zemlju do glave, da zemlja izvuče struju, ali nije se dala Milja, već ustala kao bravi borac.

Priseća se događaja kada je nju u štali kod krava, jako zabolela glava i zbog jednog kapilara bila na lečenju. U sanitetu na putu do bolnice, smišljala je nove stihove, gde je oduševila zdrastvene radnike svojom poezijom.

Ta pametna starica izdvaja se po tome što zna brojeve mobilnog telefona celog sela na pamet, a selo Jablanica je jedno od većih u zlatiborskom kraju. Mlečni proizvodi iz njenog mlekara svojili su srca turistima, koji su njeni redovni kupci. Proizvodi sir i kajmak, a deo mleka predaje i u mlekaru, ali je brine žašto joj kasni premija koja joj sleduje.

– Zavladala ciča zima, dosta Milja stoke ima. Pisala bi pismo premijerci Ani, što mi premija ne stiže od lani!

Živopisni stihovi baba Milivojke nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, a mnoge vraćaju poreklu i korenu.

Ako Bog da i zdravlje posluži tu vedru staricu da ugleda korice svoje knjige, to će za nju biti pravi uspeh, ali i uspeh svih seljaka i ljudi koji se bave poljoprivredom.

Izvor: Telegraf.rs

Zlatiborsko zaleđeno jezero oduševilo ronioce: Ovo smo videli samo na Jukatanu

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
130 Shares
130 Shares
Share via
Copy link