Čitali smo i šalili se godinama tragikomičnim vestima o ljudima koji u frižideru čuvaju roditelje, prijatelje i partnere dugo nakon smrti, jer su pronašli neki tajanstveni način kako da i dalje primaju njihove penzije.
Svestan sam u potpunosti šta sam napisao u prethodnoj rečenici i sve bizarnosti na koje se nailazi u potrazi za njenim smislom.
Ona je nastala i podstaknuta je inspirativnom idejom Turčina koji ipak nije u frižideru čuvao svoju majku, već se poput Normana Bejtsa i Pere Mitića preoblačio u nju nakon što je ona nesrećno preminula.
Serafetin Gencel je tačno dve godine primao njenu penziju jer je uspeo da zavara poštara i sve službe koje su u međuvremenu morale da odobre isplatu.
I sam sam, priznajem, umeo da se istovetno našalim sa svojim starima jer u nedostatku posla i značaju penzija i tuđih plata za moje prohteve i mladalačke izlaske nisam krio zahvalnost za udeljeni dinar „da izvedem devojčicu na piće“.
Čini se da Serafetin nije imao granicu za svoj humor, pa je zaista uspeo u ovoj ludoj ideji. Rečenica „jedna je majka“ za ovog Turčina ima sasvim jedinstveno značenje.
Svi smo gledali originalnu verziju serije „Složna braća“ i sećamo se nezaboravne Nane koja neodoljivo podseća likom na Serafetina prerušenog u svoju majku. Bizarni svet i ljudska kreativnost u svojoj ogoljenoj genijalnosti.
Dodaj komentar