marina-arsic
Magazin

Marina je zbog ožiljka na licu prošla kroz pakao, a sada je svi poznaju po širokom osmehu

Iako ima samo 19 godina, Marina Arsić je mudro ostavila prošlost za sobom i živi sada, u ovom trenutku, oslobođena okova, pogleda uprtog u budućnost. Rođena je sa retkom vrstom mladeža, nevusom, duž cele leve strane lica. Mladež je bio ogroman, tamnobraon boje, pun dlaka.

Mama je se nikada nije stidela. Od prvog dana je sa njom izlazila ‘u svet’, a ljudi su naravno prilazili, zagledali, raspitivali se, a bilo je i onih koji su pitali mogu li da pipnu. Bilo je i onih koji su okretali glavu, bežali na drugu stranu ulice, piše Prva.

„Nakaza“, „životinja“, „čudovište“

Vrtić i osnovnu školu naziva periodom pakla. Stalno su je zapitkivali zašto ona ima toliki ožiljak, a oni nemaju, kada će moći da ga “skine”, da li on može sam da “spadne”, da li ona taj ožiljak “skida” pred spavanje, pa ga ujutru ponovo “stavlja”…Dodeljivali su joj razne nadimke: “nakaza”, “životinja”, “čudovište”

Prilikom pripreme dečje predstave za kraj godine u vrtiću, nije imala partnera za ples u grupi, jer ih je bio neparan broj. Vaspitačici je bilo lakše da je ne stavi u predstavu i kaže da će učestvovati ‘drugi put’. Kada je došla kući i to ispričala majci, ona je rešila da raspravi sa vaspitačicom.

Deca su saznala da Marina isti ožiljak kao na licu ima i na leđima i rešila da to provere, opkolili je u dvorištu i tražili da skine majicu, ona nije htela, deca joj skinu majicu i počela da se rugaju njenom ožiljku. Stajala je bez majice u dvorištu vrtića potpuno posramljena. Majci je rekla tek nekoliko godina kasnije.

Prva operacija sa godinu dana

Prvu operaciju odstranjivanja mladeža Marina je imala sa godinu dana. Sama operacija bila je rizik zbog anestezije, intubiranja…

Iz operacione sale, posle nekoliko sati strepnje i bojazni kako će se sve završiti, malena Marina iznesena je sva uvijena u zavoje. Mladež je ulonjen sa lica, ali je veliki deo kože presađen sa slabinskog dela leđa, a manji deo i sa unutrašnje strane butine.

Lekari su upozorili majku da je nekoliko narednih dana ključno i da zavoji ne smeju da se pomeraju. Međutim, sve to ispod je jako svrbelo i bilo je teško bebi objasniti da mora da miruje. Iako su joj u jednom trenutku čak i vezali ruke za krevetac da se ne bi češala, vazduh je ipak nekako pronašao put kroz zavoje.

I morala je da usledi nova intervencija. Kako međutim, više nije bilo moguće presaditi tako veliko parče kože, lekari su morali da izvlače vazduh ispod presađenih slojeva.

Uspeli su donekle da saniraju ranu, ali su joj ipak ostale neravnine na ožiljku koje su i danas vidljive. Ipak, cilj je postignut, mladeža više nije bilo. Ali ostao je ožiljak, na licu i na srcu jedne devojčice.

Nesreća i bolest su ostavile na njoj trag, a ona je ostavila trag zauvek

Dan koji će promeniti sve

U školi, deca su je ponovo izbegavala i ona nije imala s kim da se druži ni na odmorima. Žudeći za trenutkom pažnje, Marina je drugarima radila domaći, kupovala razne sitnice, samo da bi je neko pogledao.

Sa 14 godina nastaje prekretnica u njenom životu. Do tog trenutka je na svaku uvredu, ružnu reč ili pogled reagovala kao i svako nesigurno dete – povlačila se, ćutala, plakala u majčinom zagrljaju – sve do jednog običnog dana i zbog jedne ‘obične jakne’.

Čeka se početak časa kod razredne, svi sede u klupama, Marina stavlja jaknu na klupu, prilazi dečko iz odeljenja i baca je na pod. Marina podiže jaknu i vraća na klupu, a on izgovara: ‘Izvini, nisi ukapirala da tvoja jakna ne može da stoji tu?’

Tada je prvi put progovorila i pitala ga gde to piše da njena jakna ne može da stoji tu. On je ponovo baca, a ona sada već glasnije odgovara: ‘Moja jakna će da stoji tu!’ Ceo razred je u neverici jer ‘Marina je progovorila!’

Ni sama nije verovala da je to uradila. Odmah je bila svesna da se ne radi o jakni i jedva je čekala da dođe kući i da kaže majci da je uspela.

Tada je prvi put ustala protiv društva, nepravde, ugnjetavanja, odbacivanja. To je bio preokret i tada prvi put staje pred ogledalo I kaže sebi ‘lepa si’. Prvi put u životu.

Tada se sve promenilo. Počinje da sklanja kosu s lica, više ga ne pokriva. Počinje da se smeje, da upoznaje ljude oko sebe. Upisuje srednju školu u kojoj sve počinje suprotno, predstavlja se svima sa stavom, sigurnija i odmah čitav život postaje drugačiji.

Novi život

U srednjoj školi stiče prijatelje, druži se i njen život se menja iz korena. Počinje da shvata da želi da pomogne i drugima da izgrade samopouzdanje, za koje shvata da je izuzetno značajno u životu svake osobe.

Svoje višestruke talente i danas gaji, crta, bavi se muzikom… Posle srednje škole odlučila se ipak da studira jezike, upisala turski na Filološkom u Beogradu. Danas deli ljude na dobronamerne o zlonamerne. Oni koji je pitaju iz čiste radoznalosti i one koji bi hteli da joj pomognu.

Od trenutka kada je doživela preokret želela je da to svoje iskustvo podeli sa drugima, da im pomogne. Prvi put se aktivirala na Teen Talku, za koji se sama prijavila. Govorila je na panelu o samopouzdanju, o tome kako ga je stekla i kako ga zadržati. Kaže da joj je to jedna od najbitnijih stvari u životu.

Pogledi, uvredljivi komentari i pitanja i dan-danas postoje.

Ipak, prepoznatljiva je po osmehu, koji ne skida sa lica. Često je opisuju kao “to je ona devojka sa velikim ožiljkom na licu što se stalno smeje” Želi da stane na put diskriminaciji, da utiče na to da prestanemo da vrednujemo i procenjujemo ljude na osnovu fizičkog izgleda.

Slučaj malog Marka: Kad država zakaže, spas potražite pred TV kamerama

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku