Ona je prošlog septembra sela za volan traktora i pobedila u takmičenju u oranju 50 muškaraca. Ona je studentkinja biohemijskog inženjerstva na Tehnološko-metalurškom fakultetu koja rado promoviše svoje selo gde god može.
Zove se Marija Seočanac i odrasla je u najvećem selu Raškog okruga – Novom Selu, pomažući svojoj porodici na njivi.
Deda je prepoznao njen talenat kad sedne u traktor, pa ju je prijavio na takmičenje u oranju prošle godine “Srbobranska brazda” koje se već decenijama održava u Srbobranu.
– Poljoprivreda mi nikad nije bila primarni fokus. To sam radila od srca, išlo mi je od ruke, ali nije mi to bio fokus da se bavim tim po svaku cenu – kao što je to nekome stil života. Nisam bila svaki dan na traktoru, ali se ispostavilo da mi jako dobro ide. Sve što se u životu nauči, nije na odmet – govori Marija na početku.
Marija nam je opisala kako zapravo izgledaju takmičenja u oranju u Srbiji.
Dok se u Srbobranu takmičila, u Novom Selu je deo organizacije manifestacije „Prva brazda“.
– U Novom Selu se ranije oralo par brazdi, a sada svako dobija svoju parcelu. U Srbobranu se dobija 30 ari parcele koja se ore. Zada se određena dubina koja treba da se ispoštuje, postoji određeni pravilnik bodovanja. Ocenjuje se pravac, sveobuhvatna lepota oranja, da bude sve uravnato. Treba da se ispoštuju granice parcele – objašnjava.
Štelovanje je jako bitan faktor, kao i kakva je zemlja. Takmičari izvlače parcelu.
– Neko šteluje pre samog ulaska u njivu, ja uglavnom u samoj njivi. Zavisi koji su plugovi. U Srbobranu su plugovi bili moderniji nego oni koje koristim kući, pa je onda bilo lakše da se prilagodim – jer je sve na dugme. Sa manjim plugovima koje vuče traktor IMT je dosta teže, ali sve se da naučiti. Bitna je i zemlja kakva je – da li je mekana ili je parcela sa tvrdim, suvim zemljištem koje nije zahvalno – kaže Marija.
Ženama na selu obezbediti radni staž
Marija kaže da nema mnogo žena koje se takmiče u oranju, ali to ne znači da se time ne bave na svojim imanjima.
– Nema ih u broju u kojem bih ja volela – recimo, u Srbobranu sam bila jedina. Ali drago mi je, jer je to dokaz da žene mogu sve – kaže nam.
Ona se zalaže za to da se ženama na selu pruži bolji položaj, u smislu radnog staža i svih ostalih povoljnosti.
– Koliko god se one trude da imaju svoje proizvode i rukotvorine, opet sutra ostaju samo domaćice koje nemaju položaj u društvu, a muče se i te kako. Žene koje odluče da ostanu na selu treba nagraditi više, treba poštovati to njihovo zalaganje. Jer, svakom je lako da gaji tri biljke u stanu – a zamislite kolika je to površina na selu, plus bašta, plus vrt- ističe Marija.
Lično bi volela da se vrati na selo kad završi studije u Beogradu, ali ne može da garantuje da će to biti ostvarivo.
Do posla ću pre doći u gradu
– Do posla ću sigurno doći pre u gradu – mnogo je teško da se uklopi biznis na selu sa naukom i mojim zanimanjem. Ali opet, benefiti sela ne mogu da se porede s gradom. Evo recimo, pao je sneg u Beogradu, odmah je kolaps, moraš dva sata sve da planiraš unapred. A u mom selu odmah prođe čistač za sneg. Seljaci će pre i bolje da održe svoje ulice nego ljudi iz Gradske čistoće u Beogradu – uporedila je.
Marija takođe ukazuje šta bi motivisalo mlade da se vrate na selo.
– Treba da se infrastruktura dovede na neki normalan nivo – jer niko, ako nema dovoljno dobar razlog, neće da se žrtvuje toliko da putuje satima. Podsticaji su svakako super, ali mi nemamo ni normalne uslove za život – jasna je.
Najzad, ona je vrlo aktivna u svojoj lokalnoj zajednici i spremna da se bori za bolji položaj svoje generacije.
– Ove godine smo pokrenuli dodelu nagrade ‘Dr Đorđe Radić’ najboljim učenicama srednjih poljoprivrednih škola iz cele Srbije. Nadamo se da će se ta tradicija nastaviti, da će mladi koji će biti eminentni stručnjaci u poljoprivredi baš tu dobiti podstrek. Borićemo se da te diplome budu validne sutra pri zapošljavanju-najavila je lani Marija.
Izvor: zadovoljna.nova.rs
Dragan Bjelogrlić: Udružimo se ako nećemo da nam deci idoli budu prostitutke i kriminalci
Dodaj komentar