Gavrilova bolest digla je Srbiju na noge, a on je danas srećan i šalje nam poljupce

Najstrašnije vesti, da im dete boluje od spinalne mišićne atrofije, Gavrilovi roditelji saznali su tačno pre godinu dana.

Taj 17. januar za njih je bio „najgori trenutak u životu“, nerado se priseća Gavrilova mama Nevena, ali s optimoznom dodaje, da je to sada već prošlost i da su pred njima bolji dani.

Maleni Gavrilo danas se igra sa starijom braćom, može da baca loptu, da maše i da šalje poljupce.

Sve ovo do pre nekoliko meseci njegovim roditeljima je bio san.

Posle terapije najskupljim lekom na svetu koji je primio u jednoj klinici u Budimpešti, Gavrilo se vratio u Kragujevac i dobro se oporavlja.

Svi na okupu i nasmejani, novogodišnje i božićne praznike, proveli su u svom domu u Kragujevcu, a Gavrilov napredak, vidljiv je iz dana u dan, govori Gavrilova mama ohrabreno.

Kaže, i da su se povratku iz bolnice najviše obradovala braća Vasilije (3) i Andrej (5), koji Gavrila uče novim igrama.

– Po ceo dan nam je u kući cika i vriska, ali taj zvuk prija. Vasa je još mali i nije svestan težine Gavrilove bolesti, samo zna da smo bili negde u bolnici i da smo se sada vratili, ali, Andrej je ‘odrastao‘ za ovih godinu dana. Kada me vidi potištenu, bodri me i teši i kaže ‘vidi, Gaša sad može ovo, a pre nije mogao, primio je lek, biće sve dobro, ne brini‘. Tačno zna sve i primećuje i minimalni napredak – priča majka dečaka, koji je, po ko zna koji put ujedinio Srbiju.

Za Gavrilovo lečenje, građani Srbije i dijaspore, početkom prošle godine, grozničavo su prikupljali vrtoglavu sumu od 2,5 miliona evra i uspeli da obezbede novac na vreme.

U junu je, tada devetomesečni Gavrilo, primio spasonosni lek zolgensmu, a u septembru je na klinici proslavio i prvi rođendan.

Terapija je brzo dala rezultate, pa Gavrilo sada postepeno, u motoričkim funkcijama sustiže svoju generaciju.

Majka Nevena ističe da je najveći napredak ostavrio u držanju glave u svim položajima, kao i da mu je terapija pomogla da samostalno odiže noge sa podloge i kontroliše pokrete rukama.

– On je sada drugo dete, ranije nije mogao da drži stvari u rukama, a sada može sve. Rotira se, podiže nogice i samostalno sedi. To je veliki napredak. Nije još počeo da puzi, ali i to uskoro očekujemo. Kod SMA dece čak može da se dogodi i da prohodaju pre nego što počnu da puze. Znamo da je bolest teška i strpljivi smo, ali se nadamo najboljem i da ćemo redovnim vežbama pobediti ovu bolest – optimistična je ona.

Roditelji Aleksandar i Nevena, sa Gavriilom svakodnevno vežbaju u kućnim uslovima, a po povratku iz Budimpešte proveli su i dve nedelje u Selters banji u Mladenovcu.

Krajem januara odlaze i na rehabilitaciju u Centar „Galetić“ u Novom Sadu, gde će Gavrilo nastaviti sa okupacionom i fizkalnom terapijom.

– Još uvek nije sve kako treba, ali smo srećni što svaka vežba daje rezultate. Spinalna mišićna atrofija pogađa respiratorne organe, ali Gavrilo, hvala Bogu, nije imao nijednu infekciju i srećni smo zbog toga. Preležao je kovid, ali bez teških simptoma i sada se nadamo njegovom daljem napretku – priča za portal Nova.rs majka Nevena.

Ona dodaje i da je 2021. godina, za njih je bila ujedno „i najteža i najbolja“.

Suočili su se sa teškim i progresivnim oboljenjem, ali su, kako dodaje, upoznali divne i plemenite ljude koji su im pomogli da zadrže osmeh na licu.