Vuklanizerka Jagoda Veljković (62) čekić, dizalicu i klešta ne ispušta iz ruku od 1986. godine, kada je automobil pao na njenog muža Nenada, zbog čega je morala da nauči zanat i preuzme odgovornost radionice na sebe kako bi prehranila svoju porodicu.
Njen muž Nenad vulkanizersku radionicu otvorio je davne 1978, a za zanat se školovao.
– Kada su njemu pukli lumbalni pršljenovi, počela sam da radim. Bio je u gipsu od vrata do nožnih prstiju tri meseca. Sedeo je sa strane i govorio mi šta i kako da radim. Uz pomoć njega sam ispekla svoj zanat – priseća se svojih prvih koraka u ovom poslu Jagoda.
Uz pomoć muža naučila je sve što treba da se zna o automobilima, kako da se zakrpi, izbalansira i “ispegla” guma.
– Najvažniji su šrafovi, jer ukoliko ih ne zavrneš do kraja, cela porodica može da pogine. U početku je bilo mnogo teško, ali danas je posao postao rutina, te je sve lakše – kaže vuklanizerka.
Majstorica dodaje da joj je drago što cela porodica podjednako radi, kao i da za svađe nema mesta u radionici.
– Posao će naslediti naš sin, koji je zadužen za radionicu. Već i sada, kada moj muž i ja ne možemo nešto da uradimo, on je uvek tu da nam pomogne. Važno je da svi isto radimo. Takođe, snaja mi je dobra i vredna, i volela bih kada bi i ona nastavila ovaj posao – rekla je ona.
Jagodin muž Nenad sledeće godine ide u penziju, a ona će, kako kaže, da radi dokle god bude mogla. Njih dvoje će sinu posle pomagati dokle god budu imali snage za to.
Majstorica za 24sedam kaže da ima veliki broj stalnih mušterija, kao i da kod novih “naleće” na određenu dozu predrasuda. Ipak, kratkog su daha.
– Dođu mušterije i traže da im se zakrpi guma. Pitaju ko je ovde majstor, kažem ja sam, i oni odu. Ali, kada nemaju ko da im to uradi, onda se vrate kod mene u radionicu. Tada postanu moje stalne mušterije – objašnjava Jagoda.
Ističe da ima stalne mušterije za koje otvara vrata radionice i danju i noću, jer kako kaže, ukoliko je neko ostao na putu moraš da mu pomogneš.
Vulkanizerki je najlepša stvar kada joj tri generacije porodice dolaze u radionicu.
– Prvo je dolazio deda, pa njegov sin i sada njegov sin. Rekla sam mu nedavno da bih volela da budem dovoljno stara da dočekam i njegovog sina u svojoj radionici, pa makar gumu na bicikli da mu zamenim – našalila se Jagoda.
I ništa mi lepše nije, kaže Jagoda, nego kada mi dođu starije mušterije i pitaju me: “Da li se vi mene sećate?”
– Srodili smo se ovde i postali smo jedna velika familija – dodaje ona.
Majstorica kaže da nema potrebe da otvara radnju kada je neraspoložena i kada joj se ne radi.
– Svi imamo loše i dobre dane. Kada otvorim radnju uvek volim da sam raspoložena, da popričam sa mušterijama, popijem kafu… Ovde je uvek veselo, nekada posle posla i nemam potrebu da izađem iz svog dvorišta – iskrena je ona.
Dodaje da od Padinske skele pa do Borče majstora ima na svakom ćošku.
– Dobar majstor mora da zna puno toga u tom poslu, da zalepi pocepane gume, unutrašnje gume, da uradi gumu od kamiona, a ne samo da napumpa i izbalansira – objašnjava Jagoda.
Ponosna baka ima četiri unučića – Sofiju, Atinu, Helenu i Uroša.
Milica i Vukašin su kupili stari kombi iz 1981. i sada ga traže turisti iz celog sveta
Dodaj komentar