Magazin

Teror nad majkom utopljenih dečaka otkriva naše najmonstruoznije lice

majka utopljene dece

Strašna tragedija koja se odigrala na lazarevačkom ostrvu Očaga, u kojoj su se udavila dva dečaka, još jednom nam je pokazala koliko umemo da budemo surovi i monstruozni na internetu.

Na društvenim mrežama svi mogu da budu i tužioci i sudije, a ljudi daju za pravo da komentarišu i najosetljivije lične tragedije.

U Lazarevcu je pre tri dana (23.8) život izgubilo dvoje mališana, koje spasioci nisu uspeli na vreme da izvuku iz jezera Očaga. Njihova majka Dragana Mekić dala je nakon ovog događaja izjavu za portal Nova, ali je ubrzo postala predmet najjezivih osuda.

Prvo, brojni su hitro osudili nesrećnu majku kako nije dovoljno pazila na decu, pa su joj odmah i predlagali šta je zapravo trebalo da uradi i spreči tragediju.

Naravno, nisu bili na licu mesta događaja, tako da apsolutno ne znaju šta se tačno desilo, u kojem vremenskom rasponu i na koji način.

Takođe, izgleda da mnogi sa ogromnim samopouzdanjem tvrde kako nikada ne bi došli u ovu situaciju – ali, ko još može da garantuje da mu se u životu neće dogoditi kobni trenutak nepažnje?

Niko ne može pouzdano da zna kako bi reagovao kada sekunde odlučuju ishod. Umesto empatije, ova majka dobila je linč.

Dovoljno je da pročitate sledeće komentare:

“Deca od 5 i 7 godina se kupaju u jezeru, a majka 10 minuta nije primetila da ih nema?!”

“Majka koja je isključivi krivac za ovu tragediju, pokušava da svali krivicu na druge i nije joj problem da neko drugi krivično odgovara. Ne zaslužuje trunku sažaljenja”.

“Tragedija za decu a gospođu ne bih da komentarisem!Pametnom dovoljno!Nisam znala da spasioci treba i decu da čuvaju! Strašno, gde sve ovo vodi!!??

“Ja lično nemam decu i nemam taj majčinski osecaj ali kako može majka da pusti decu samu tako malu kao prvo u toliko jezero, kako može da ne pogleda ej 10 minuta gde su, da ih pusti tako da rade Boga pitaj šta.Vidim da su “nižeg” staleža pa me i ne cudi. I Bog svakome da decu. Njoj bi trebalo i ovo dete oduzeti i poslati je u kamenolom da ceo život tuca kamen. Ne razumem takve roditelje.

“Jedno pitanje: Što nije ona skočila za njima da ih traži i izvlači kad je već videla da ih nema? Kako nije primetila da nema dece više od 10 minuta a bila je kako kaže blizu njih u plićaku? Ne daj Bože nikome, ali ova žena nije normalna”.

Tu je bilo i nekih otvoreno rasističkih komentara, gde se jasno vidi da je etnička pripadnost majke “trn u oku”:

“Je*em li ti mamu da si odgovorna majka to se ne bi ni desilo. Rađate ih samo da prose i rade za vas stoko pokvarena”.

“Ciganska posla žali bože dece”.

“Jedno u rukama jedno u stomaku i ko zna koliko je stavila u hraniteljske porodice a još planira jedno 6,7”.

Brojnim ljudima je zasmetao i ton žene prilikom davanja izjave. Možda zvuči neverovatno, ali izražavanje tuge nije univerzalno. Emocije svi pokazujemo na sebi svojstven način, pa i one najjače. Takođe, posle traumatičnih događaja ljudi su uglavnom u šoku – tako da nema “ispravne” reakcije koju bi trebalo da izraze nakon što dožive ovoliku tragediju.

Ali, internet je ipak brzo presudio da ova majka “nema srca”:

“Kako je moguće da je ova žena ovako ravnodušna i hladna na gubitak ne jednog nego dva svoja deteta !?”

“O majku ti je*em da ti jebem ova priča ko da su se kerovi podavili a ne njena deca sačuvaj bože i sakloni. Nigde suze nigde tuge… nije moje da sudim ali ja bi nju udavila!”

“Ovo majka? Pa keruša gine i cvili za štencima. Ova mrtva hladna”.

“Suza suzu stiže… Al’ zamalo… Priča kao da se ne radi o njenoj deci… Sačuvaj Bože! Treba krivično da odgovara…”

“Ne sviđa mi se uopšte.. Bolje da nisam gledala ovaj snimak.. Sad sam još više razočarana.. Niti je obukla crninu, dreči sat na ruci.. A o deci.. Kao da je izgubila ovce… Ili u fazonu imam ćerku, pa šta ću narađaću ih još.. Užas! Ne vidim da jeca”.

Činjenica da je Dragana Mekić Romkinja kao da je pružila dopuštenje ljudima da budu posebno nemarni i bezosećajni prema njoj, da je dehumanizuju najgadnijim rečima iako je doživela veliku životnu tragediju.

Jasno je da su komenatri obojeni predrasudama usred njene boje kože i društvenog položaja. Čak i da je neka bela žena bila na Draganinom mestu, iskustvo nam pokazuje da bi ponovo bila linčovana i da bi ljudi obavezno dovodili u pitanje to koliko je bila dobra majka, iako su ovakve situacije zaista nepredvidive.

Tastatura trpi sve, a čini se da ljudi misle da reči koje otkucaju nemaju nikakvu težinu – ali zapravo su odraz našeg društva i stava koji preovladava u njemu. Kada se ovako sakupi sve što je napisano povodom strašne tragedije, ne možemo se oteti utisku da smo jednostavno zgađeni.

Draganin slučaj nije usamljen, a najstrašnije je što se ove virtuelne reči lako pretvaraju u stvarno okretanje glave, stvarne uvrede i stvarno nasilje. A za to smo krivi svi, piše Božica Luković.

Jedan šamar ženi nije nasilje, a abortus je greh

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Otkriva i ništa manje monstruozno lice novinara koji snima i uzima izjavu od majke koja je u stanju šoka usled pretrpljene tragedije, nije još stigla ni da ih sahrani, a već su joj se kao pijavice nakačili, ali to se mora snimiti i što pre objaviti, da se javnost informiše.

    • gospodja je pre koju godinu ostavila sestoro dece, nikad je vise nisu videli. rodila jos troje, od njih 3 dvoje je ostavila u vodi “10 minuta”, pa su ih trazila na kopnu 1h, i desilo se sto se desilo. gdji je mesto u zatvoru, cerkici njenoj u hraniteljskoj porodicu. vi sto glumite moralne gromade razmislite koga branite, a koga ni ne racunate u vredne pomena (dva nesretna decaka). vi ste super, a mi koji ne mislimo kao vi (tj koji za pocetak mislimo) smo fuj.

205 Shares
205 Shares
Share via
Copy link