Štetna demagogija političara zarad malo trenutne popularnosti u medijima nije nešto na šta smo navikli, a porazno je što su nas gotovo izdresirali da se više i ne osvrćemo na njihove gluposti.
Problematično je kada ih izgovaraju ljudi na visokim pozicijama u državnom aparatu i oni koji bi morali biti primer građanskog ponašanja i otvorenosti za sve one koje predstavljaju obavljajući te nekada časne funkcije.
Nedavno je uoči obeležavanja proterivanja i ubijanja ljudi srpske nacionalnosti tokom hrvatske akcije „Oluja“ gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević izjavio kako ne razume naše turiste koji letuju na hrvatskom primorju.
– Neka letuju gde god hoće, baš me briga. Ali mora da je gadno i prilično neprijatno da sutra budete Srbin u Dalmaciji ili negde na odmoru na Jadranskom moru u Hrvatskoj, jer će oni sutra da slave i pričaju da su pobedili preteravši Srbe. Jedino da gnjurite celi dan, da uzmete veliku bocu kiseonika, da idete pod more i da se pravite da se to ne dešava i da su oko vas baš pristojni ljudi – rekao je tada Vučević.
Možda Vučević ne zna kako je to biti Srbin u Hrvatskoj, ali pre svega ponosan čovek koji ne dozvoljava da ga bilo ko vređa na nacionalnoj ili bilo kojoj osnovi samo zbog različitog pasoša koji poseduje. Dostojanstvo se iskazuje u svakoj prilici, naročito onda kada zaista ništa niste nažao učinili bilo kome.
Možda bi Vučević mogao da se informiše i kod svoje partijske koleginice Ane Brnabić koja poseduje porodičnu kuću na ostrvu Krk gde već godinama dolazi tokom letnje sezone.
Mediji su se setili snimka koji se može naći na Jutjubu, a gde hrvatska Lučka kapetanija pre nekoliko godina zaustavlja čamac kojim je upravljala upravo Ana Brnabić, zarad provere dokumenata.
Umesto ove demagogije i praznih reči, gradonačelnik Vučević bi mogao da povede računa ko mu bije sugrađane ispred zgrade Banovine, ko to želi da uruši Šodroš i zašto ga Novosađani ne vole i smatraju ga nedostojnim funkcije koju obavlja.
Ukoliko mu je argument ljubavi građana prema njegovom liku i delu to što je ponovo izabran za gradonačelnika, neka pre toga kaže čije ime je bilo na izbornoj listi i da li sve što ima duguje jednom čoveku koji trenutno obavlja predsedničku funkciju.
Na internetu smo pronašli i intervju sa majkom Ane Brnabić, Ružom, koja je ispričala kako je Ana tokom školovanja svaki letnji raspust, do 1. septembra, provodila upravo na ovom ostrvu kraj Rijeke.
E moj Vučeviću…
Boli gradonačelniče Vučeviću, teško je toliku mržnju trpeti u gradu u kojem si rođen
Svi mi stariji smo nekada smatrali normalnim da idemo za godišnji odmor na more (koje je po mom tadašnjem shvatanju bilo “naše”), firme su imale tamo svoja odmarališta, imali smo prijatelje i rođake, prvi put sam na more bio pre 65 godina! Ali se situacija promenila, nema ni smisla sada objašnjavati da je drugačije ići na “naše more” koga više nema, kao ni u neprijateljsko okruženje na obalama Jadranskog mora (Albanija, Crna Gora, Slovenija). Sada se može tamo ići samo kao avanturizam i bez obzira što tamo “nisu svi isti” dovoljan je i minimalan broj incidenata pa da se posete tim područijima smatraju rizičnim.