Umorili smo se od svih loših, tragičnih i tragi-komičnih vesti kojima su nas mediji bukvalno bombardovali iz dana u dan prethodne godine. Čini se da je broj afera i spinova na istorijskom maksimumu, a crna hronika se s kraja novina preselila na naslovnice.
Naravno da mediji moraju “upirati prstom” u problem, ali zar nije bar jednako važno izdvojiti i svetle primere, koji će nam probuditi osećaj humanosti, zahvalnosti i zadovoljstva?
Ekipa Luftike (interno – Luftikanci) rešila je da baš sada, pred kraj godine i u duhu praznika pronađe i promoviše lepe vesti. Pa krenimo od onih “malih”, koji su usrećili pojedince.
Thiago je dobio srpska dokumenta
Brazilac Thiago je 7 godina čekao da dobije vizu za stalni boravak u Srbiji i ličnu kartu za stranca. Baš krajem ove godine je, kako kaže, pobedio komplikovan sistem, “izvukao se” iz mora papira i ostvario svoju veliku želju.
Sreću nije krio, pa se lepom vešću pohvalio na Instagramu. Kontaktirali smo Thiaga u želji da saznamo više o njemu i ovoj, priznaćete, retkoj želji jednog stranca da dobije srpska dokumenta.
Srbiju je prvi put posetio 2010. godine zbog devojke u koju je bio zaljubljen. Kaže da su se toj odluci protivili njegova porodica i prijatelji, koji su bili puni predrasuda prema našoj zemlji.
Međutim, on je doživeo pravo iznenađenje i Srbija kakvu je upoznao ne samo da je srušila predrasude već ga je, po povratku u Brazil, nagnala da napravi blog “Dobro došli u Srbiju” u kom je promovisao sve one lepe stvari koje je doživeo ovde – kulturu, običaje, divne ljude, odličnu hranu, prelepu prirodu… Želeo je da doprinese promociji naše zemlje i bar malo popravi ne baš sjajan imidž Srbije u svetu.
Sve to nije bilo dovoljno i on je želeo da se preseli u našu zemlju, što je 2012. godine i u učinio. Pridružio se organizaciji “Srbija za mlade” gde se bavio omladinskim turizmom a zatim je i osnovao turističku agenciju sa ciljem turističke promocije i povezivanja mladih iz Srbije i Brazila.
Srpska dokumenta, koje je čekao 7 godina, omogući će mu razvoj posla i olakšati birokratske neophodnosti i svakodnevni život u Beogradu. Ovo je učvrstilo njegovu odluku da se ne vraća u Brazil, već da nastavi svoj život u Srbiji, gde je stekao mnogo prijatelja koji isto isto kao i on veruju u svoju zemlju i pridonose njenom unapređenju i promociji u svetu.
Inspiriše, zar ne?
Dupla sreća za Maju iz Novog Beograda
Jedna Maja (nije želela da joj objavimo sliku i prezime), svoju najlepšu vest podelilaje takođe na Instagramu, a 2019. godinu će pamtiti po najlepšem – posle dugih 5 godina borbe za potomstvom, ostala je trudna i rodila ne jedno dugo očekivano dete, već dvoje. Dve devojčice.
Kako nam je rekla, tih pet godina su bili težak deo njenog i života njenog supruga. Kaže, nije to kao u školi – naučiš i dobiješ pet. Ili ne dobiješ pet. Borba za potomstvo je više kao rulet.
– Imali smo tri pokušaja VTO i konačno, ove godine, dočekali lepe vesti. Duple. U prvi mah sam mislila da je neka greška, da rezultati nisu ispravni, ali evo, dve bebice trenutno spavaju u sobi. Dupla sreća! Dupla ljubav – rekla nam je Maja i dodala da ne može ni da zamisli kako je onim roditeljima koji čekaju na potomstvo duže od njih.
– Meni se činilo da život nema smisla bez dece. Imam divnog muža… ali deca, posebno kad ne uspevaš da se ostvariš kao majka, su želja koja te potpuno obuzme i tu ideju “uvrtiš u glavu”.
Čestitamo Maji i njenom suprugu na predivnim vestima i delimo ovu priču kao nadu svima onima, nažalost sve brojnijima, koji “biju bitku” za potomstvom.
Budi nadu, zar ne?
Maturanti, a već preduzetnici
Bač je dobio turističko preduzeće koje posetioce ove opštine vodi u obilazak – biciklom. Ovo možda i ne bi bila toliko važna vest da nije reč je preduzetničkom poduhvatu MATURANATA Srednje poljoprivredne škole u Baču.
– Želimo da promovišemo našu opštinu kroz edukativni, ekološki, gastro i agro turizam. Nudimo zdravu hranu, lokalne specijalitete i tradicionalna jela, a goste iz većih gradova vodićemo i u voćnjak, plastenike i staklenike školske ekonomije, da ih upoznamo s poljoprivrednom proizvodnjom – izjavio je Adam, jedan od osnivača, za Bačka Palanka vesti.
Učenici, odnosno turistički vodiči, spremni su da organizuju ture sa vodičima na čak osam jezika – srpskom, slovačkom, hrvatskom, engleskom, nemačkom, mađarskom, rumunskom i romskom. Kako objašnjavaju, žive u višenacionalnoj sredini i svako od njih govori više jezika.
Nisu baš sva deca na YouTube-u, zar ne?
Najlepše i najmirisnije selo u Srbiji
Kada bi svako od nas uložio samo mali napor da onim što ima ili zna doprinese zajednici u kojoj živi, ovakvih primera bilo bi mnogo više i s ponosom bismo dočekivali goste u sredine u kojima živimo.
Penzionerke Zorica i Ivana iz pirotskog sela Temska su ulicu kojom se ulazi u selo ukrasile sa 1200 ruža. Prizor ostavlja bez daha mnogobrojne namerne i nenamerne putnike, kao i veliki broj vozača koji prolazi regionalnim putem, čiji je deo i ta ulica.
Veliki broj prolaznika se baš u ovom selu zaustavlja kako bi napravili fotografiju sa cvetnom pozadinom.
Ove dve dame su nesvakidašnji, ali prelepi projekat ulepšavanja sela započele još 2003. godine. Danas uzgajaju preko 20 vrsta ruža, od kojih su neke i jedinstvene.
– Same brinemo o zalivanju, čišćenju, đubrenju, orezivanju i svemu ostalom, što nekada može biti i celodnevni posao. – rekle su ove vredne žene za Kolporter.rs.
Kako kažu, sve to im pričinjava veliko zadovoljstvo, a naročito im je drago kada primete oduševljene prolaznike sa kojima se obavezno upoznaju i koje ispraćaju najlepšim poklonom – buketom ruža.
Zorica i Ivana su jedno, naizgled, sasvim obično srpsko selo, pretvorile u pravu malu atrakciju. Radile su ono što vole i znaju i to nesebično usmerile na opšte dobro svoje zajednice.
Lepa poruka, zar ne?
Sve više gradova novac za doček prosleđuje bolesnoj deci
Nakon što su Pčinjski okrug, grad Vranje i Požega odlučili da novac namenjen za organizovanje dočeka Nove godine prosledie za popravku skenera u užičkoj bolnici, u Novom Sadu je započeto prikupljanje potpisa da se novac za tu namenu preusmeri bolesnoj deci. Ista peticija pokrenuta je i u Subotici.
Izgleda da je Srbiju zahvatila epidemija humanosti kakvu odavno nismo videli i jedva čekamo da vidimo koga će uhvatiti sledećeg!
Odlazak jedne (ne baš obične) kuvarice
Sahrana ne može biti lepa vest. Ipak, našla se u ovom našem tekstu. Evo i zašto!
Novi Sad je ostao bez jedne posebne žene. Žene koja je uspela da se upiše u istoriju grada i fudbalskog kluba Vojvodina. Radojka „Ceca“ Crveni je skoro četrdeset godina svakog dana spremala hranu igračima i zaposlenima u fudbalskom klubu Vojvodina.
Nagledala se ona i uspona i padova, i crnih dana, a i onih šampionskih, poput sezone 1988/1989 kada je „Voša“ postala senzacionalni prvak one stare Jugoslavije. Dočekivala je nove talente, ispraćala asove u beogradske „večite“ ili strane klubove, uvek im, i to sa osmehom – služeći.
Služiti druge 40 godina… Podvig je dostojan divljenja. Radojka „Ceca“ Crveni je generacije igrača oduševljavala jer je za rođendan svakog od njih – spremala posebnu tortu. Svakome od njih. Godinama. Decenijama.
Zato je sada, kada su čuli da je njihova kuvarica Ceca preminula, mnogo bivših igrača i članova stručnog štaba, mnogo sadašnjih i nekadašnjih aktera „Vošine“ istorije, pohitalo na sahranu. Radojka Crveni je imala želju da bude sahranjena u dresu FK Vojvodina, uz tamburaše i, „ako bude neka baklja… bude“.
Bilo ih je. Mnogo:
Poštovanje – jedna od najskupljih reči u našem jeziku. Lepo je kad ga pokažemo, zar ne?
Deda Mraz stvarno postoji
Da li ste znali da se Deda Mraz, nakon novogodišnjih i božićnih praznika, preruši u Stolara Mileta?
To mora biti tačno.
Milorad Jurković, koga šira javnost poznaje pod nadimkom Stolar Mile je oličenje humanosti. Nije on jedini koji se zapitao kako li se osećaju deca koja će nažalost ostati bez poklona, a koja potpuno nevino i detinje veruju u mit o Deda Mrazu i dobroj deci.
Mi želimo da verujemo da nas ima mnogo kojima su ta deca bar jednom „pala na pamet“ dok smo glumili Deda Mrazove patuljke u nekom velikom lancu igračaka i sa vaučerom u rukama.
E pa, Miletu ona nisu samo pala na pamet, već je rešio i da deluje. Mesecima unazad on je pravio igračke od drveta i tražio pomoć dobrih ljudi da se priključe akciji darivanja dece iz siromašnih porodica. Sve sa jednom idejom – sva deca imaju pravo da budu srećna i sva, bez izuzetka, su zaslužila novogišnji poklon.
Zatim je te igračke, slatkiše i ostale poklone koji su pristigli od brojnih pojedinaca i kompanija spakovao, obukao Deda Mrazovo odelo i lično posetio najugroženije porodice i njihove najmlađe. Alal mu vera!
Ovo je samo jedna od akcija koju je ovaj dobri stolar sproveo, čistog srca i najboljih namera, ulepšavajući život onima kojima je najteže. Pomaganje najugroženijih postao je njegov poziv kom je odan godinama unazad. Svakodnevno, a ne samo za vreme praznika.
Zato smo sigurni da se Deda Mraz zapravo prerušava u Stolara Mileta i tako nastavlja da usrećuje tokom cele godine.
Čista humanost, zar ne?
Deca obolela od raka dobila su svoju vikendicu
Sigurni smo da ste za ovu lepu vest već čuli, jer su brojni mediji izvestili o nesebičnom činu novosadskog deke, ali nije na odmet da je još jednom pomenemo.
Novosađanin Zoran Kocić dokaz je da dobrota i humanost uvek pronađu svoj način da usreće one kojima je to najviše potrebno. Naime, on je sa svojim ocem izgradio vikendicu na Fruškoj Gori od oko 100 kvadrata koju je odlučio da pokloni deci oboleloj od raka.
Ovaj Novosađanin i njegova supruga Sofija Bajić kontaktirali su Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR i pokonili svoju vikendicu deci koja su na lečenju ili su izlečena od raka, kako bi imali gde da borave u prirodi.
Ekipa Luftike je bila naročito dirnuta ovim gestom, pa smo rešili da posetimo novosadskog dobrotvora i saznamo nešto više o njemu lično, kao i motivima za ovakav gest. Više o tome pročitajte u tekstu Posetili smo deku koji je postao heroj Srbije.
Nesebično, zar ne?
Naši učenici i studenti osvajaju svet
Imamo sjajnu decu!
Sredinom jula iz Velike Britanije stigla je vest da su na Matematičkoj olimpijadi održanoj u toj zemlji učenici iz Srbije osvojili šest medalja – tri zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane medalje!
Osim zlatne medalje, učenica Matematičke gimnazije Jelena Ivančić dobila je i specijalno priznanje – Mizahani nagradu, koja se dodeljuje najboljim učenicama na tom takmičenju.
Srbija je do sada 14 puta učestovala na ovom takmičenju. Osvojeno je ukupno 70 medalja – 14 zlatnih, 26 srebrnih i 30 bronzanih, kao i 11 specijalnih priznanja.
Medalje su stigle i sa Međunarodne olimpijade iz astronomije i astrofizike, koja je održana u Mađarskoj. Petočlana reprezentacija Srbije osvojila je jednu medalju i to bronzanu. Nju je osvojio Momčilo Tošić, učenik Gimnazije Svetozar Marković iz Niša.
Sa Međunarodne hemijske olimpijade iz Pariza, medaljama punih ruku, vratili su se mladi srpski hemičari. Igor Topalović iz Užičke gimnazije osvojio je srebro, Mihailo Milošević iz Matematičke gimnazije i Mihailo Mirković iz Prve beogradske gimnazije osvojili su bronzu, dok je Aleksandar Ljubenović iz leskovačke gimnazije dobio pohvalu.
Ružica Cvetanović, Filip Cvejić, Miodrag Joksimović i Emir Kačapor su studenti Elektrotehničkog fakulteta, čiji je električni bicikl nedavno u Sjedinjenim Američkim Državama proglašen najboljim na svetu, prenosi BBC na srpskom.
Lepe vesti, zar ne?
Dodaj komentar