Lazar Sretenović iz Pančeva pokazuje kako izgleda kad se verom u sebe brišu granice iscrtane predrasudama, kad se odluči da može ono i što drugi govore da je nemoguće.
Naime, ovaj mladić rođen je pre 29 godina sa Daunovim sindromom, zbog čega su lekari roditeljima davali obeshrabrujuće prognoze.
Rečeno im je da će dečak u životu moći “samo da čuva ovce” i ništa drugo. Dijagnoza je kasnije potvrđena i analizom krvi u Genetskom savetovalištvu u okviru Insituta za mentalno zdravlje. Predloženo im je da bebu odmah daju na usvajanje u Zvečansku, centar za zbrinjavanje odojčadi, dece i omladine Tada je, nažalost taj postupak bio uobičajena praksa. Srećom, njegovi roditelji nisu ni pomišljali na to.
On je oduvek bio vredan i radoznao. Nakon osnovne, završio i srednju školu, smer za kuvare. Ali, više od kuvanja, voli da piše pesme, da se bavi sportom i da se druži sa drugarima.
Uporedo sa učenjem i mnogobrojnim aktivnosima u okiviru udruženja “Na pola puta”, bavi se i sportom i tu postiže odlične rezultate. Član je sportskog kluba osoba sa invaliditetom ,,Sportsko srce“ i redovan je učesnik Državnih takmičenja Specijalne olimpijade Srbije u stonom tenisu i plivanju sa kojih se uvek vraća okićen nekom od medalja.
Najbolje rezultate ostvaruje na takmičenjima u plivanju i stonom tenisu. “Specijalne olimpijade” se održavaju u gradovima širom Srbije.Tamo se povremeno provode i celi vikendi, tako da se, pored sporta druže, zabavljaju i ostvaruju nova prijateljstva.
Na jednom od tih takmičenja, je upoznao i zaljubio se u jednu Brankicu iz Zrenjanina.
Svojim postupcima briše granice predsrasuda
On je 25. marta imao promociju knjige poezije “Moj svet” u prepunoj sali Gradske biblioteke.
– Na moj 29. rođendan imao sam promociju pesama koje pišem od kad mi je mama objasnila da ne mogu da budem pevač. Nažalost neću biti pevač, a jako bih voleo da mogu time da se bavim pošto volim i da glumim i time zabavljam ljude da mogu da vide svet na lepši način – rekao je Lazar tada za Nova.rs.
Sa svojim udruženjem često ide na specijalne olimpijade po raznim gradovima, osvaja medalje i kaže da voli aplauz. Tako je, pričao je, i počeo da piše pesme još 2015. godine.
– Završio sam školu za kuvara, ali ja to ne volim baš da radim. Ako bih mogao da biram, radije bih voleo da se bavim poljoprivredom ili da čuvam životinje. Jednostavno, volim životinje, ljude, pisanje, život. A posebno volim kad se ljudi smeju i kad nisu ljuti – zaključio je.
Bezgranična ljubav pomera granice: Prvi par sa Daunovim sindromom u srećnom braku proveo 26 godina
Dodaj komentar