Magazin Novi Sad

Novi Sad je jedan od najzagađenijih gradova na svetu. Briga o kvalitetu vazduha samo formalna

Novi Sad zagađenost vazduha
Foto: Jaroslav Pap (TANJUG)

Novi Sad je usvojio Plan kvaliteta vazduha (PKV) za period od 2017. do 2021. godine, ali izgleda da je briga o kvalitetu vazduha koji udišemo samo pusto slovo na papiru.

CINS piše da su Novosađani, posmatrajući dati period, samo prve dve godine udisali čist i umereno zagađen vazduh, ali da se stanje naglo pogoršalo tokom 2019. godine, kada se Novi Sad našao na listi najzagađenijih gradova sveta.

Iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine su kao razlog pogoršanja naveli nepovoljne vremenske uslove koji su, uz povećan saobraćaj, individualna ložišta i spaljivanje strnjike na njivama, doveli do prekoračenja dozvoljenih vrednosti PM10 čestica tokom zime.

Uz to, objašnjavaju da su sve predviđene mere iz PKV-a realizovane ili je započeta realizacija, da planiraju da dugoročne mere sprovode kontinuirano iz godine u godinu i da će izraditi poseban KAP (plan kratkoročnih mera).

Srpska Atina nažalost nije jedini grad u Srbiji koji je poslednjih godina suočen sa stravičnim ekološkim problemom i čiji su građani u velikom riziku od oboljevanja, usled udisanja vazduha koji je i nekoliko desetina puta zagađeniji od dozvoljenog.

Pitanje šta čini država, a šta lokalne samouprave čine da zaštite svoje građane od prevelikog zagađenja?

Plan kvaliteta vazduha u Srbiji ima svega 6 gradova, dok bi 10 moralo da ih donese u najkraćem periodu. Problem je što rok za donošenje planova ne postoji.

– Računa se na savest i potrebu da svaka lokalna samouprava ima što bolji kvalitet vazduha. Ipak, praksa je pokazala da nemaju svi istu svest vezano za kvalitet vazduha tako da imate neke lokalne samouprave koje su odmah pristupile i donele planove i sprovode ih do onih koji još uvek nisu, iako su imali obavezu, ili su u nekoj početnoj fazi – rekla je za CIN Vesna Mitrović, načelnica Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Ona je istakla da je KAP, odnosno plan hitnih i kratkoročnih mera, jako važan.

– Ako imamo neku vanrednu situaciju, u smislu jako velikog zagađenja, to je neka mera koja će moći tog trenutka da se primeni. Ona ne može dugotrajno da se primenjuje i iz tog razloga su te kratkoročne mere usredsređene, odnosno odvijaju se vezano za oblast saobraćaja, vezano za oblast industrije i gradnje, odnosno izgradnje – objašnjava Mitrovićeva.

KAP kao zaseban dokument trenutno poseduje samo Užice, dok Beograd, Pančevo, Novi Sad i Smederevo kratkoročne mere sadrže u PKV-u. U postupku izrade ovih planova trenutno su Novi Bečej, Beočin, Kladovo, Kruševac, Bor, Kraljevo, Sombor i Kragujevac.

Evropska komisija (EK) u svojim izveštajima o napretku Srbije, u delu koji se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, već godinama prati stanje kvaliteta vazduha. Komisija je u više navrata primetila da samo neki gradovi sa prekomerno zagađenim vazduhom imaju usvojene PKV, i ukazala da i drugi treba da ih izrade.

U poslednjem izveštaju za 2019, s početka oktobra, navode da, iako su zakoni u Srbiji usklađeni sa načelima Evropske unije, treba da se ubrza njihovo sprovođenje i sprovođenje planova za kvalitet vazduha. Takođe, kao prioritet EK ističe rešavanje zagađenja iz Termoelektrane Kostolac B.

Izvor: CINS

Srbija u Top 10 zemalja po smrtnosti zbog zagađenosti

Ana Marković

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

PARTNERI SAJTA


71 Shares
Share via
Copy link