Čak sedam miliona ljudi svake godine umre usled posledica zagađenog vazduha. Situacija je, čini se, sve gora i gora, a u poslednje vreme smo svedoci da sve više srpskih gradova dospeva na sam vrh neslavne svetske liste zagađenosti.
Devet od deset osoba je pod rizikom da obole od različitih bolesti, dožive moždani udar, respiratorne infekcije i kancer pluća samo zbog udisanja nekvalitetnog vazduha.
Ova mikroskopska zagađenja su svuda i nastavljaju da nam štete, naročito kada smo u zatvorenoj prostoriji.
Prema nalazima istraživanja američke Agencije za zaštitu prirode, zagađenje vazduha je unutra često između dva i pet puta veće nego napolju, prenosi BBC na srpskom.
„Unutrašnji vazduh sadrži sva spoljašnja zagađenja, kao i sve što dodajete unutar prostorije, poput kuvanja, isparenja sredstava za čišćenje i građevinskog materijala”, objašnjava Metju Džonsons, glavni naučnik u Erlabsu, kompaniji koja instalira tehnologiju za filtriranje vazduha širom sveta.
Srećom, postoje i neke stvari koje svako može da uradi kako bi poboljšao kvalitet vazduha u kući.
Evo pet saveta, za početak:
1. Poboljšajte ventilaciju
Loša ventilacija omogućava zagađenim česticama da ostanu u vazduhu.
Raješ Sareš, sa Energetskog i istraživačkog instituta u Indiji ,kaže ventilacija omogućava svežem vazduhu da ostane unutra.
„Otvarajte prozore i vrata najmanje dva-tri puta dnevno, osim ako vas nije uhvatila alergija ili su ekstremno niske temperature.”
U tom slučaju možete da obezbedite unutrašnju ventilaciju sistemom za klimatizaciju sa filterima.
Tokom kuvanja ili kupanja, dobro je da uključite aspirator ukoliko ga imate, da biste uklonili zagađenje i smanjili vlagu.
2. Napunite kuću sobnim biljkama
Ne možete da priuštite ove skupe filtere za prečišćavanje vazduha? Umesto toga ispunite prostor sobnim biljem.
Neke biljke mogu da pomognu pri uklanjanju toksina iz vazduha i važe za „obećavajuće, ekonomične opcije za pročišćavanje unutrašnjeg zagađenja”, kaže Sareš.
Ima skeptika koji smatraju da ne postoji dovoljno studija koje bi ootkrepile ovu teoriju, ali ako ništa drugo – biljke su lek za dušu.
Za početnike u uzgajanju kućnog bilja, evo kratkog spiska biljaka koje možete da uzgajate u zatvorenom:
- Palma areka: jedna je od najlakših palmi za gajenje u prostoriji. Visoko je rangirana u istraživanju o čistom vazduhu koje je radila NASA.
Ključne koristi: upijanje ugljen-dioksida - Zlatna puzavica/Drvo novca: ova sobna puzavica je laka za uzgajanje i održavanje.
Ključne koristi: pomaže u uklanjanju isparivanja organskih jedinjenja iz sintetičkih boja ili tepiha. - Drecena: poreklom iz istočne Afrike, ova biljka se često koristi za ukrašavanje kuća i kancelarija.
Ključne koristi: dobra je za smanjenje toksičnih isparavanja organskih jedinjenja, poput benzena, formaldehida, tulena i ksilena. - Sanseverija: ova cvetnica ne zahteva mnogo vode, naročito tokom zime.
Ključne koristi: upijanje ugljen-dioksida, naročito tokom noći. Pomaže u uklanjanju formaldehida i natrijum-dioksida.
Bez obzira koju biljku izaberete, morate da zapamtite da je, da bi sobno bilje moglo da bude prirodni prečišćivač vazduha, neophodno je da bude zdravo, kaže Sareš.
„U suprotnom, može ispuštati biološko zagađenje u vazduh.”
3. Eliminacija mirisa na „zelen” način
Sećate se isparivanja organskih jedinjenja o kojima smo vam ranije govorili? Ove hemikalije se pojavljuju svaki put kada upotrebljavate veštačke mirise.
Čini se da oni mogu da reaguju u vazduhu, stvarajući potencijalno opasne koktele.
Na primer, neekološka sredstva za održavanje kuće u kontaktu sa vazduhom mogu da stvore formaldehid, supstancu koja se dovodi u vezu sa kancerom.
Šta možete da uradite?
Pređite na proizvode bez mirisa i izbegavajte sprejeve poput dezodoransa, sredstava za čišćenje tepiha i osveživača vazduha.
A u kuhinji, Sareš preporučuje limunov sok i soda bikarbonu za uklanjanje mirisa.
4. Zabranite pušenje u prostoriji
Pušenje je samo po sebi neprijatelj zdravlja, ali pušenje u prostoriji je skroz nepoželjno.
Akumulacija dima može da ima ozbiljan uticaj na kvalitet unutrašnjeg vazduha, naročito u prostorijama sa lošom ventilacijom.
Izloženost sekundarnom dimu može dovesti druge u opasnost od oboljenja.
Bebe koje su izložene dimu cigarete u kući su pod većim rizikom od iznenadne smrti.
5. Otarasite se alergena
Polen i prašina mogu da pogoršaju rizik od oboljenja – naročito u slučaju astme, rinitisa ili alergija.
Višak vlage takođe podstiče spore plesni u vazduhu koje uzrokuju plućne infekcije kod ljudi sa slabim imunitetom.
Naučnici preporučuje ove jednostavne korake:
- često menjajte posteljinu
- usisavajte tepihe
- sušite veš uz otvoren prozor
- koristite otirače da sprečite da spoljašnja zagađenja budu uneta u prostoriju
Najzagađenija evropska reka nalazi se u Srbiji, zovu je Mrtva i ime joj skroz odgovora
Dodaj komentar