Kako se u novom milenijumu sve promenilo, promenili su se i naši tradicionalni načini ishrane.
Nemasna hrana postala je apsolutni prioritet, a meso je mahom proterano sa trpeze. Krompir je takođe svrstan u „no-no“ kategoriju, zato što navodno goji.
Danas izbegavamo sve što zahteva vreme ili pripremu, a krompir se očigledno ne smatra egzotičnim, pogodnim ili zdravim.
Pa zašto se jednom omiljena hrana našla potisnuta? Pitali smo nutricionistu Milku Raičević da li je zaista krompir zaslužio da bude ostavljen.
Recimo, da li ste znali da u 100 grama kuvanog krompira ima samo 100 kalorija, bez masnoće, bez natrijuma, bez holesterola i bez glutena.
U toj istoj porciji dobićete skoro pola dnevne doze vitamina C, više kalijuma nego u banani, i puno vitamina B6, vlakana, magnezijuma i antioksidanata.
Da, sadrži skrob, koji može da poveća osetljivost na insulin – ali može i da poboljša kontrolu šećera u krvi, apsorpciju hranljivih materija i sitosti, i pomaže u smanjenju zapaljenja u telu, povećanju imuniteta i poboljšanju cirkulacije krvi.
I zato treba da znate da pravilno skuvan krompir nije štetan za organizam.
„Krompir treba da jedete kuvan, bez dodataka preliva i masnoća.
A da biste sačuvali sve zdrave sastojke iz njega, najbolje bi bilo da ga kuvate sa ljuskom, jer se upravo u njoj nalazi najviše hranljivih sastojaka.
Krompir pre barenja operite i stavite da se kuva. Jednostavno je“
I da, krompir sadrži ugljene hidrate, ali to je neophodno za dugotrajnu energiju.
Mnogi ne znaju razliku između jednostavnih i složenih ugljenih hidrata. Krompir sadrže složene ugljene hidrate koji su neophodni deo naše svakodnevne ishrane.
I zato, krompir zaslužuje da dobije još jednu šansu. Ljudi treba da razmotre način na koji ga kuvaju i konzumiraju ovo divno povrće.
Nema razloga da ga odbacujemo!
Izvor: Žena Blic
Dodaj komentar