Krofne – najslađa vojvođanska tradicija i gde ih probati

Da li postoji osoba na ovom svetu koja ne uživa u krofnama ili bar nekom obliku ove poslastice? Rekli bismo da ne, ali naravno, uvek postoje izuzeci. Kao što znate, među vojvođanskim slatkim specijalitetima spadaju i takozvane “bakine krofne”, ali o tome ćete više saznati u nastavku teksta.

Između ostalog, predstavićemo vam i mali istorijat krofni, kako i gde je ova poslastica nastala, a ako se pitate gde da probate najbolje krofne Novi Sad je, kao glavni i najveći grad ove regije, pravo mesto odakle možete da počnete da isprobavate različite oblike ovog vojvođanskog specijaliteta.

Od kad postoje krofne i kako su izgledale?

Verovali ili ne, krofne nam dolaze još iz antičke Grčke i Rima, kada su pravljenje u obliku traka od testa, koje su se služile sa medom ili ribom.

Nakon toga, u srednjem veku, počinju da se služe kao nezaslađene loptice od testa koje su su umakale u šećerni sirup, i bio je naročito popularan dezert širom Evrope, ali posebno u Engleskoj, Nemačkoj i Holandiji.

Razlog tolike popularnosti na tlu Nemačke leži u tome što je u to doba šećer predstavljao luksuz i jako je bilo teško doći do njega, pa su se krofne isprva jele sa mesom i pečurkama. Kada je reč o kontinentu preko bare, u Ameriku je ovaj delikates dospeo zahvaljujući holandskim doseljenicima.

Što se tiče njihovog izgleda, nekadašnje krofne nisu imale rupu u sredini, pa stoga nisu ni imale ovaj klasična krofna-izgled koji svi danas vrlo dobro raspoznajemo.

Ova ključna izmena u nastanku krofni se pripisuje holandskom kapetanu Hensonu Gregoriju.

Kako legenda kaže, kapetana je 1847. godine zadesila oluja na brodu, pa je krofne koje je poneo sa sobom morao da naređa na drške kormila, kako bi bio u stanju slobodno da upravlja brodom.

Pošto su drške probušile krofne po sredini, tako je nastala i današnja krofnu koju svi znamo i volimo. Pošto je ova pričica legenda kao i svaka druga, treba je uzeti sa rezervom, ali svakako predstavlja zabavan način da se objasni nastanak klasične krofne.

Verovatnije je da je sa ovim započeto iz praktičnih razloga, budući da rupa u sredini testa omogućava ravnomernije pečenje, i da krofna ne bude živa u sredini.

Prvi pravi recept za krofne se može naći u engleskim kuvarima iz 1803. godine, dok je prva automatizovana mašina za krofne napravljena u Americi 1920. godine od strane Adolfa Levita.

Kod nas, Vojvodina prednjači sa punjenim krofnama kao deo njihove dezertne tradicije, a evo kako možete i sami napraviti ove čuvene krofne, poznate još i kao martinačke.

Martinačke punjene krofne

Martinci predstavljaju jedno od najstarijih sela u Vojvodini, i baš ovde je očuvana sremačka tradicija pripreme nekih od najlepših i najstarijih jela bez koji ne može da prođe tradicionalni vojvođanski ručak, pa se tako poslednjih godina održava i “Krofnijada” koja svake godine ima sve više učesnika i posetilaca, i za to vreme se napravi i podeli više hiljada krofni.

Prema starinskom receptu, potrebno je da umesite kvasac u mleku, i u smesu dodate malo šećera, soli i brašna. Potom, u 1 kg brašna stavite 3 žumanceta, supenu kašiku šećera, koru limuna i puter veličine oraha otprilike.

Ovu smesu umutite mikserom do tačke kad se više ne lepi za vanglu, i ostavite ga da naraste.

Kada je testo dovoljno naraslo, stavite ga na sto i razvucite oklagijom i običnom čašom vadite krugove. Na svaki drugi krug stavite pekmez koji ćete premazati belancetom po ivici, ili džem od jagoda ili kajsija, nakon čega ćete staviti prazni poklopac preko nje i tako ostaviti 15 minuta.

Nakon što su se dve strane sjedinilie, spustite ih u vrelo ulje i tako pecite, i nakon što su gotove, pospite ih šećerom i voila!

Spremne su!

A gde ih probati u Novom sadu?

U slučaju da, pored tradicionalnih krofni, želite da doživite posean užitak i isprobate nove, nemoguće ukusne kombinacije, budite bez brige, jer čuvena Slatkoteka koja je prošle godine napravila pravu eksploziju u Beogradu, sada dolazi i u Novi Sad!