Magazin Srbija

Kraljev kompleks na Oplencu naselili pacovi i zmije, a narkomani odavno pobegli

oplenac
FOTO: VLADIMIR ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA

Pokraj Topole, grada u srcu Šumadije, uzdiže se šumama prožeto brdo Oplenac. Ovo mesto, za život su odabrali kraljevi. Ni Karađorđe Petrović nije mogao da mu odoli pa se doselio baš tu. Oplenac predstavlja simbol oslobođenja srpskog naroda od turske okupacije.

Danas, ovo mesto gde je mauzolej porodice Karađorđević – umesto mesta čuvanja srpske istorije, kojom se vlast busa i hvali na sav glas kada je praznik ili obeležavanje važnog datuma predstavlja stanište za pacove i zmije. Zaraslo u korov i žbunje, oronulo, mogli bi da posluži kao spomenik plača.

Кako to ide kad se aktuelne srpske vlasti „brinu“ za istoriju. Ništa od dostojanstva koje bi trebalo da pripada prostorno kulturno-istorijskoj celini Кarađorđeva Topola sa Oplencom, koja je proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja 2006. godine.

Tvorci moderne Srbije

Da je Srbija Engleska posetioci bi, šetajući kompleksom građevina na Oplencu što ih je ostavio kralj Petar I Кarađorđević, hvatali nit priče o njegovoj vladarskoj porodici, počev od Crnog Đorđa, Petrovog dede, vožda Prvog srpskog ustanka, i posledično tvorca naše prve moderne države.

Mogli bi da proniknu u temperament starog kralja, Oslobodioca, kako su zvali Petra, poznatog po liberalnoj politici, sklonosti ka demokratiji i ustavnom poretku, ali i junaštvu u ratovima i daru da upravlja vojskom.

Da je Srbija Engleska, došljak bi na Oplencu mogao i da zamisli život knjeginje Zorke, crnogorske neveste, ćerke Nikole I Petrovića Njegoša, kao i prve nestašluke njenog i Petrovog sina regenta Aleksandra, zaslužnog za stvaranje Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preteče svih Jugoslavija.

Zakačio bi i sled vladanja Srbijom dotakavši se i dinastije Obrenović s kojom su se Кarađorđevići smenjivali na prestolu, ostavljajući nam u amanet različite vrednosti.

Je*e se vlasti za našu istoriju

Bio bi to čas istorije in situ, u okviru prostorno kulturno-istorijske celine Кarađorđeva Topola sa Oplencom. Ovako, posetioci svedoče nemaru i javašluku svojih savremenika sa političkim funkcijama umesto nekadašnjih rojalističkih insignija.

Na samom ulazu u park u koji je kompleks ušuškan, nalazi se nedovršena dvospratnica, započeta protivzakonito, a ostavši ruglo umesto da bude uklonjena, prema pričama meštana i interpretaciji Dejana Кostića, fotografa, koji je NIN-u ustupio fotografije poprišta nehaja nadležnih.

Кostić je otišao u London još 1997. na postdiplomske studije dokumentarne fotografije na London College of Communications, da bi se potom zaposlio u agenciji NB Pictures, pa su decenije provedene u Engleskoj doprinele šoku nad viđenim na Oplencu. Jer, ova država čuva svaki kamičak i od najmanjeg istorijskog značaja, zbog čega je mapa Londona prepuna takvih tačaka.

Tužna hronika jednog doba biva ispunjena nemarom, nebrigom o najsvetlijim trenucima naše istorije. Zadužbina koju su nam ostavili naši preci, kraljevi, čitava dinastija – vlast je zapustila i dozvolila da se devastira. Oslanjaju se oni isključivo na sopstvene interese, dok istorija i budućnost plaču nad sadašnjošću. Kada se vlastodržci “spuste” na zemlju, dočekaće ih ista ta istorija koja grca u bolu i sigurno neće biti blagonaklona prema njima. Kao ni oni prema njoj. Istorija bar, nikog od njih neće zaboraviti, to je sigurno.

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a ili na sajtu; nin.co.rs.

Izvor: Fejsbuk stranica NIN

Investitori širom Srbije pikiraju kulturna dobra, devastiraju ih i na njihovom mestu dižu zgrade

211 Shares
211 Shares
Share via
Copy link