Kralj Čarls je u četrdesetim godinama spavao s plišanim medom, Dajanu umalo ubio zbog njega

Navike istaknutih članova kraljevske porodice uglavnom su držane u tajnosti. Tek tu i tamo, procuri koja informacija, koja, kao po nekom pravilu, uglavnom ne ide na ruku toj osobi o kojoj se priča.

Tako je, primera radi, svet bio šokiran kada se saznalo da je princ Endru vrištao kada mu medvedići na krevetu nisu poređani kako treba, a priče posluge potvrdila je u neku ruku i njegova bivša supruga Sara Ferguson.

Samo sobar i dadilja su smeli da dodirnu Čarlsovog medu

Međutim, sada se saznalo da se ni kralj Čarls ne razlikuje previše od svog brata.

Naime, prema novoj knjizi, kralj Čarls je bio vezan za svog plišanog medveda iz detinjstva čak i kada je odrastao. U biografiji „The King: The Life of Charles III“, Kristofer Andersen piše da je bivši kraljev sobar od poverenja, Majkl Foset, bio zadužen za brigu o plišanoj životinji — kada je Čarls bio u četrdesetim.

Svaki put kada je igračku bilo potrebno popraviti, bivša kraljevska dadilja Mabel Anderson je izvođena iz penzije kako bi izvršila neophodne popravke.

Prema rečima bivšeg sobara, penzionisana dadilja „bila je jedino ljudsko biće koje je smelo da prinese iglu i konac plišanom medvedu princa Čarlsa.

– Bio je već u četrdesetim godinama i svaki put kada je tog medveda trebalo popraviti, pomislili biste da je to njegovo sopstveno dete koje ima tešku operaciju – piše Andersen.

Svako jutro posluzi davao spisak sa zahtevima

Sobar Foset je takođe bio zadužen da cedi pastu za zube na četkicu za zube tadašnjeg princa od Velsa sa monogramom, da mu obrije lice, da mu pomogne da obuče pantalone i zaveže cipele. Slagao bi mu kraljevsku pidžamu i svake noći spuštao krevet.

I od osoblja zaduženog za baštu se očekivalo da ispuni stroge Čarlsove zahteve, piše Paga Six. Glavni baštovan, svaki dan se budio sa spiskom „uputstava i pritužbi koje je njegov šef napisao crvenim mastilom“.

Tadašnji princ bi stajao na svom tremu i, ako nije zadovoljan poslom koji obavljaju pejzažni radnici, navodno bi im preko zelenog megafona vikao naređenja.

„Za nekoga ko je rekao da je bio maltretiran kao dete, princ Čarls je očigledno uživao u maltretiranju nas“, rekao je Andersenu zaposleni u Hajgrouvu. „Mogao je da bude prijatan i ljubazan, ali je isto toliko vremena bio neraspoložen i zao. Nije dvaput razmišljao o tome da te uvredi ako nešto pogrešno uradiš“.

Još jedan bivši sobar, Ken Stronah – koji je dugi niz godina bio zadužen za pranje prinčevog donjeg veša i ušuškavanje u krevet sa njegovim voljenim plišanom medvedom se složio.

Kad nije mogao da otvori prozor, razbio staklo stolicom

Stronah u knjizi tvrdi da je video Čarlsa, usred svađe sa svojom tadašnjom ženom, princezom Dajanom, kako grabi teške drvene čizme i baca ih na nju, za dlaku promašivši joj glavu samo zato što mu je zamerila medveda.

Drugi put, Čarls, koji je odseo u vili otmenog prijatelja na jugu Francuske, navodno se razbesneo kada je slučajno izgubio jednu od manžetni u umivaoniku u kupatilu.

– Pobesnevši, povukao je umivaonik od zida, a zatim ga razbio tražeći manžetnu –  piše Andersen.

– Ne mogavši da pronađe nestali nakit, princ od Velsa divljih očiju se okrenuo i zgrabio svog sobara za vrat. Stronah se oslobodio, izleteo kroz bočna vrata – i ušao u ormar za posteljinu. Prestravljen, stisnuo se tamo trideset minuta pre nego što je čuo da Čarls izlazi iz kupatila.

Čarlsovi ispadi besa navodno su se proširili i na njegov uski društveni krug.

– Jednom, dok je bio gost u seoskoj kući prijatelja, Čarls je poželeo malo svežeg vazduha“, piše Andersen. „Ne mogavši da otvori prozor, podigao je stolicu i razbio ga. Nezadovoljan rezultatima, razbio je još jedan.

Kao što Stronah primećuje: „Morate razumeti. Princ je navikao da dobije ono što želi. I želeo je malo svežeg vazduha.”

Specifični zahtevi kada je u pitanju hrana

Prema knjizi, Čarls je imao vrlo specifične zahteve kada je u pitanju doručak. Bivši sluga otkriva u knjizi da je Čarlsov poslužavnik za doručak morao da „sadrži šolju i tanjir na desnoj strani sa srebrnom kašikom okrenutom ka spolja pod uglom od pet sati. Maslac mora biti u tri kuglice i ohlađen.

Kraljevski tost je uvek na srebrnoj rešetki, nikada na tanjiru“, piše Andersen. „Različiti džemovi, želei, marmelade i med se služe na posebnom srebrnom poslužavniku.“

Čarlsova večera je skoro uvek uključivala zelenu salatu sa meko kuvanim jajetom, ali su se jaja pokazala kao izazov za kuhinjsko osoblje.

„Kuvari u kraljevskoj kuhinji obično su pripremali nekoliko jaja koja su kuvana tačno 3 minuta, pre nego što su bili zadovoljni da je makar jedno kuvano jaje moglo da zadovolji prinčeve standarde mekoće“, piše Andersen.

„Odbijeni su bačeni“, piše u knjizi, a ostaje da vidimo da li će se palata oglasiti po pitanju kontroverzne biografije i demantovati bilo šta od navedenog.

Izvor:Alo.rs