Korona ne postoji, samo nas *ebu, jer kad smo *ebani sa nama se može manipulisati! Bog te mazo, ja živim u „Osmom putniku“

Video u kome dve drugarice ne žele da stave masku na lice, ali žele da se voze autobusom, zveknuo je u dobar deo javnosti poput meteora za koji smo, onomad, pre korone, mislili da će da nas sravni. Jedna od njih rasteže živce vozaču ko kuvane špagete, objašnjavajući mu da korona ne postoji i da nas truju iz vazduha.

Motor turira, čovek treba da stigne na vreme, posao mu u pitanju, ali ona želi da istera inat i otkrije svim putnicima šta ona misli o smrtonosnom virusu. Na njegovu molbu (strpljenje za desetku, dajte čoveku povišicu) da stave masku, one odgovaraju da će zvati policiju.

Posle natezanja, koje je za njih dve imalo težinu “sme li torba od dve kile na sedište”, jedan od putnika im je dao maske koje su nevoljno stavile, ali “samo na bradu” jer “truju nas iz vazduha”.

Na samo jednom portalu koji je pustio ovaj snimak naređalo se preko 800 komentara svih onih koji žele da budu pitani, od kamiondžija koji voze za Nemačku, domaćica, vernika, apotekara, medicinara, frizera, ugostitelja sve do antivaksera koji sto posto znaju šta je u vakcini.

Jebačina, sveopšta.

Danko na primer kaže da “krpa na ustima prekriva BOGOLIKO lice čoveka” i da ljudi sa krpama nemaju pravo da svoju psihozu prenose na ljude koji ne nose krpu i da lepo vodimo živote slobodnom voljom.

Vlada smatra da je na delu “zavadi pa vladaj” i da će globalistička politika sa kovid projektom isterati svoje, i farmaceutska mafija.

Rada je ubeđena da “nošenje brnjica služi pokoravanju globalistima” dok je Dragica otišla korak dalje uverena da je i detetu jasno da je na delu hemijsko biološki rat.

Podržava je Mirko koji nekako zna da je ovo otvoreni svetski rat protiv čovečanstva i to hemijski rat koji se vodi malim dozama bojnih otrova (sarin i ricin) zaprašivanjem.

Mira kaže “SZO je svetska zločinačka organizacija, privatna firma zadužena za istrebljenje čovečanstva”.

Bog te mazo, ja živim u Osmom putniku.

…

Neka sam glupa, nije frka, ali bih se osećala još glupljom kada bih se upuštala u raspravu oko postojanja korona virusa. Dovoljno mi je što znam nekoliko mladih, zdravih ljudi koji su sad pod zemljom, umotani u kese, sahranjeni bez pozdrava sa svojom porodicom poslednji put.

Dovoljno mi je što znam bar tri lekara i medicinske sestre u crvenoj zoni koji ne znaju više šta je dan, a šta noć, šta je sedenje na wc šolji, disanje. Znam da su neki ljudi mislili da im nije ništa, pa se desila smrt tri člana porodice.

I vidim svakodnevno da se mali broj ljudi pridržava odstojanja i nošenja maski. Slave se rođendani, svadbe, novosadski kafići bili su puni ko oko, stolovi slepljeni, ljudi bez maske dodiruju se laktovima, ponašaju kao da je sve sprdnja, treba popiti taj espresso i ručkati u restoranu da se stavi fotka na Instagram…

…jer korona ne postoji i samo nas jebu, jer “kad smo jebani sa nama će se bolje manipulisati. E nećeš vala, Konju, pardon Konu, mene da zatvaraš!”

Sasvim je normalno da smo besni, anksiozni, da osećamo ugroženost, da se plašimo za sopstvenu egzistenciju, pa ko bi očekivao da će nam “jedan virus” sjebati živote, ali bavljenje teorijama zavere, mučno ubeđivanje drugih šta se krije iza svega, natezanje sa vozačem oko maske, zaprašivanja, inata, sastava vakcina, bojnih otrova, nepoštovanje mera… zaista nam neće pomoći, samo će nas gurnuti u još veći problem.

I nije ovo više stvar slobodne volje, već kolektivne odgovornosti koju, da smo imali od starta, možda ne bi došlo do ovog novog zatvaranja. Jer ne može zabrana koncerata, a može celivanje patrijarha Irineja.

Ne može mi sa maskama, predsednik bez maske.

Ne može ja ne slavim rođendan, ti zidaš zid i praviš žurku iza njega, ne može katanac na ugostiteljske objekte, a iza zaključane brave jednog od njih okupili se iz vrha, uz meze i svirku, ne može vikendom tržni centri do dva, a može Crni petak sa makljažom pred vratima butika.

Ili mere poštuju svi ili ih ne poštuje niko, sredina nas gura u karantine.

Nema šta da se natežeš sa vozačem oko maske i tvog uverenja pokupljenog sa stranice Teorije zavere (karikiram). Zatvori se u kuću, pod krov, da ne budeš zaprašena, tamo mere ne moraš da poštuješ, a pametovati možeš pred ogledalom do mile volje ili volontiranjem u Kovid bolnicama…

Nosim masku, držim distancu, kupim kafu za poneti, uživam na otvorenom, ne pravim gužve i time pomažem zdravstvenim radnicima, muzičarima, ugostiteljima i svima onima čiji rad zavisi od kolektivne odgovornosti MNOGO više nego da se bavim utvrđivanjem istine o koronavirusu na mrežama ili na prednjim vratima autobusa.