Autori istraživanja koje je objavljeno u magazinu Science su otkrili koliko traje otpornost organizma na koronavirus nakon zaraze kovidom.
Studija objavljena u časopisu Science pokazala je da imunost na koronavirus tipično traje najmanje osam meseci nakon zaraze, a potencijalno može trajati i znatno duže, piše The Washington Post. Istraživanje je otkrilo da je oko 90 posto pacijenata koji su učestvovali u studiji posedovalo dugotrajanu i stabilnu imunost.
Uprkos tome što ga naučnici širom sveta proučavaju više od godinu dana, koronavirus još je uvek obavijen velom tajne i nesigurnosti. Jedno od najvažnijih pitanja koje još nije dobilo definitivan odgovor glasi – mogu li se ljudi koronavirusom zaraziti ponovno i koliko brzo. Sporadično su se javljali ljudi koji su govorili da su se koronavirusom zarazili drugi put, ali sve upućuje na to da se radi o retkim pojavama. Nova studija u Scienceu svedoči da osobe nakon zaraze u većini slučajeva razviju dugotrajniju otpornost na virus.
Analiza uzoraka krvi gotovo 200 pacijenata pokazala je da više elemenata imunološkog sistema, ne samo antitela, nastavlja delotvorno da prepoznaje virus i odgovara na infekciju. Ljudsko telo, čini se, zapamti napadača i u stanju je da koordinisanom akcijom antitela i T-ćelija da reaguje na svaki ponovni susret s napadačem.
Objava u Scienceu dolazi nakon što se nova zaraznija varijanta koronavirusa koja je prvi put uočena u Velikoj Britaniji počela širiti svetom. Naučna zajednica, međutim, veruje da ta nova varijanta neće pobediti u sudaru s čovekovim imuno sistemom. Zaposleni u Agenciji za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Američkih Država posmatraju novu varijantu i rade na sekvenciranju njenog genoma kako bi se naučnicima omogućilo da je detaljno prouče, prenosi Jutarnji.hr.
Autori studije objavljene u Scienceu veruju da se rezultati njihovog istraživanja mogu primeniti i na britansku varijantu, ali i na onu rašireniju. Razlog za optimizam leži u tome da imuno sistem napada različite delova virusa, a mutacije su uspele promeniti samo nekoliko delova.
Naučnici su složni da bi virus prirodan ili vakcinom potpomognut imunitet mogao da nadjača samo ako bi doživeo velik broj istovremenih mutacija.
“Imunitet raspolaže brojnim oružjem. Ako dođe do mutacije koja će neutralisati jedno ili dva, uvek ostaju ona ostala koja ga mogu neutralisati”, rekla je koautorka studije i naučnica Instituta za imunologiju “La Jolla” Daniela Veiskopf.
Imunost na virus gradi se postepeno, dostiže vrhunac i zatim počne da pada, ali dugo se može zadržati na određenom nivou. Veiskopf kaže da su osobe koje su se zarazile koronavirusom i prebolele kovid 19 i osam meseci nakon ozdravljenja posedovale stabilnu imunost na virus.
“Imunost nije dalje propadala. Na osnovu toga, moguće je da će otpornost trajati još mnogo meseci, pa čak i godina”, dodala je.
U ovom trenutku nemoguće je reći koliko ukupno traje. Nemoguće je reći jer virus među ljudskom populacijom nije ni godinu dana pa je nemoguće doći do dugotrajnijih podataka. Najstariji uzorci koji su proučavani u sklopu ove studije uzeti su pre devet meseci.
Stenli Perlman, virolog sa univerziteta Ajova koji nije učestvovao u izradi studije, rekao je da su podaci iz nje dobrodošli budući da se letos govorilo o tome da imunost na koronavirus ne traje baš dugo.
“Ovo je uverljivije, kvalitetno je napravljen i podržava tezu da će otpornost trajati duže”, rekao je. Perlman je dodao da je moguće da se imuna osoba zarazi virusom, ali da ne oboli od kovida 19.
“Ljudi će se zaraziti, ali to na njih neće uticati”, dodao je.
Istraživanje je otkrilo i da deset odsto ljudi izgubi imunost na virus. Ta pojava za sada nije objašnjena, ali imuno sistem čoveka je složen mehanizam, a odgovor na infekciju varira od osobe do osobe.
“Imunost koju steknete nakon prirodne infekcije izuzetno varira”, rekao je koautor studije Alesandro Sete, takođe s Instituta “La Jolla”.
“U praktičnom smislu, ljudi koji su se zarazili virusom ne mogu znati hoće li ući u ovih 90 ili ovih 10 posto ljudi. Da ja imam kovid 19, ne bih bacio svoje maske, ne bih išao na rejv žurke. Ljudi se još uvek moraju odgovorno ponašati. To je kao da vozite auto u kojem kočnice rade u 90 odsto slučajeva.”
Uprkos tome, podaci studije ulivaju nadu i svedoče da je čovekov imunološki sistem dorastao ovom zadatku.
“Ne mogu vam reći kako će situacija izgledati za dve godine jer virus ne postoji dve godine. Kako sada stvari stoje, ne bih se čudio da otpornost traje godinama”, zaključio je Sete.
Detaljan plan vakcinacije u Srbiji: Ko se kada vakciniše?
Dodaj komentar