Magazin Srbija

Fekalije se slivaju niz Nacionalni park, Kopaonik nema prečistače otpadnih voda

kopaonik
Foto: Printskrin/YouTube/Infokop

Kanalizacija iz svih objekata u Nacionalnom parku Kopaonik se direktno izliva u prirodu bez prečišćavanja. Dakle, svaki put kada neko povuče vodu za sobom u wc-u, kao i sve otpadne vode iz kuhinja, vešeraja i brojnih hotelskih i privatnih smeštaja, završe u prirodi zbog koje i odlazimo na ovu prekrasnu planinu.

Građevinski legalni i nelegalni bum na krovu Srbije opteretio je postojeću kanalizacionu mrežu daleko preko njenih mogućnosti. Izrađena sedamdestih za potrebe Geneksa, odavno ne može da podnese opterećenje izgradnjom novih kreveta i ogroman rast turističkih poseta tokom zimske i letnje sezone.

Nacionalni park Kopaonik

Predrag Šumarac izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove Nacionalnog parka Kopaonik, kaže za naš portal da je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda radilo nepunih godinu dana jer se tehnologija rada prečistača zasnivala na radu bakterija ali niko nije predvideo problem niskih temperatura na Kopaoniku koje su u zimskom periodu uglavnom ispod nule. Toliko nisku temperaturu ove bakterije ne mogu da podnesu i postrojenje je prestalo sa radom a od prečistača je ostao samo objekat i priča.

Nacionalni park Kopaonik se prostire na dve opštine, Brus i Raška. Opština Brus još nije turistički razvijena kao teritorija koja pripada opštini Raška,pa je poučena negativnim iskustvom prvo krenula u izgradnju kanalizacione infrastrukture, vodovoda i prečistača, kaže za naš portal Predrag Šumarac.

– Sa druge strane(koja pripada opštini Raška) imamo ekološku katastrofu zbog toga što je kanalizaciona mreža predviđena i projektovana sedamdesetih godina za potrebe tadašnjeg Geneksa i tada je rađen taj prečistač, međutim kapaciteti su u zadnjih pet do deset godina uvećani i do pet puta, ako ne i više. Jednostavno. ta kanalizaciona mreža iz sedamdesetih godina po kapacitetima ne može da podrži taj veliki broj turista koji se odjednom nalaze u turističkim smeštajijma na Kopaoniku.

kanalizacija
Foto: Kopaonik prečistač kanalizacije/ J. Andrejić

-Prečistača nema, kanalizacija se direktno izliva u rečne tokove, u prirodu. Dolina sportova, ispod hotela je kao da gazite po kanalizaciji a isto tako se i oseća- kaže Šumarac.

kopaonik
Foto: Kopaonik prečistač kanalizacije/ J. Andrejić

Šumarac kaže da je najveći problem Nacionalnog parka Kopaonik nerešeno pitanje kanalizacije ako izuzmemo sve veći stepen urbanizacije. -Kanalizaciona mreža i otpuštanje neprečišćenih fekalnih voda direktno u prirodu predstavlja veliki ekološki problem za Nacionalni park.-

Naglašava da Nacionalni park ne može da reši prblem izlivanja kanalizacije jer nisu nadležni za infrastrukturu.

– Za komunalnu infrastrukturu je nadležna opština Raška. Pre dve godine je Nacionalni park Kopaonik dobio od opštine Raška plan i predlog za izgradnju dva prečistača, jedan na mestu postojećeg koji ne radi i drugi nešto niže koji bi trebalo da prečišćava kanalizaciju iz Vikend naselja.-

-To je bilo pre dve godine i od tada se ništa nije promenilo na bolje. Promenilo se na gore zbog izgradnje novih smeštajnih kapaciteta.-

Postoji par hotela koji su ekološki svesniji, kako kaže Šumarac i koji su izgradiil sopstvene prečistače ali kaže da odgovornost za ispuštanje kanalizacije bez prethodnog tretiranja nije na hotelijerima.

-Kada gradite objekat platite uređenje gradskog građevinskog zemljišta, odnosno da vam obezbede sve potrebne priključke i vi se uključujete na već postojeću kanalizacionu mrežu. Čak i plaćate komunalnim službama taksu za odnošenje smeća i kanalizaciju. Problem nije do hotelijera, problem je što Opšina ne vraća deo sredstava koji uzima od turizma u planinu.

-Takve sistemske probleme ne rešavaju hotelijeri grupno već nadležni organi.-

Šumarac kaže da je Nacionalni park pre 4 godine kupilo uređaj za merenje hemijskog kvaliteta vode kako bi pratili kako se kreće kvalitet vode iz zimske u letnju sezonu.

Merenjem su ustanovili da je kvalitet voda u toku zimskih meseci IV kategorija a trebalo bi da bude II kategorija. Šumarac kaže da je to zagađenje slično skoro kao Dunav ako ne i za nijansu gore.

Vikend naselje nema ni rešeno snadbevanje vodom te se vlasnici vikendica na razne načine dovijaju a neki od njih su ovaj problem rešili kopanjem sopstvenih bunara. To zapravo nije dozoljeno u Nacionalnom parku ali se izašlo u susret onima koji su napravili kaptaže na granici sa Navcionalnim parkom. Prema rećima Predraga Šumarca, kada se obezbedi vodovod za ovo sada već veliko naselje na Kopaoniku sve kaptaže će biti zatrpane.

-Kada poremetite vodni režim na vrhu planine možete da zamislite šta da se dešava u podnožju.-

Samokovska reka iz koje Kopaonik dobija vodu je solidnog kvaliteta kaže Predrag ali zbog stalnog rasta infrasturkture, nije dovoljna u nekim trenucima da podmiri potrebe.

Javno komunalno Raška

Na sajtu Javnog komunalnog preduzeća Raška istaknuti su alarmantni podaci iz 2011. godine prema kojima doznajemo da Nacionalni park Kopaonik već decenijama trpi ekološku katastrofu.

„Kanalizacioni sistem na Kopaoniku obuhvata samo glavni kolektor koji otpadne vode iz centra turističkog naselja odvodi do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Postrojenje se nalazi u neposrednoj blizini nekadašnjeg hotela “Bačište”, iznad “Vikend naselja”. Usled neadekvatnog tehničkog rešenja, postrojenje je van funkcije, a lokacija predstavlja crnu ekološku tačku Kopaonika.“ istaknuto je na sajtu ovog Javnog preduzeća.

„Otpadne vode se iz glavnog kolektora, bez prethodnog tretmana, direktno izlivaju u obližnju Bistričku reku, koja je vremenom postala “mrtva reka”. Dodatni problem predstavlja i nepostojanje kanalizacione mreže “Vikend naselja” koje ima 2000 vikend kuća. Otpadne vode u ovom naselju se odvode u individualne septičke jame koje nisu sanitarno zaštićene i prete da ugroze podzemne vode na ovom delu planine.“

Stanje na Kopaoniku ukazuje na potrebu za sistematskim sakupljanjem i odvođenjem otpadnih voda, ne samo iz turističkog centra, već i iz okolnih naselja na Kopaoniku. Neophodna je i izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda, koje treba da odgovara specifičnostima klime i terena kako se ne bi ponovilo da prečistač ne radi jer nije prilagođen niskim temperaturama.

Veoma je značajna i činjenica da se, u cilju optimizacije troškova izgradnje i održavanja, otpadne vode grada Raške i Kopaonika mogu objedinjeno tretirati u budućem zajedničkom postrojenju“ , navodi se na zvaničnoj prezentaciji ove institucije.

Pored gorućeg problema sa otpadnim vodama, ni vodosnadbevanje na Kopaoniku ne zadovoljava standarde kvaliteta ni potrebne količine vode. Uslednaglog skoka broja korisnika na vodovodnoj mreži neophodno je proširenje postojeće vodovodne mreže.

„Proteklih par decenija Kopaonik se intenzivno razvijao kao turistički centar. Izgradnju velikog broja novih hotela i značajno proširenje smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata je pratio neadekvatan razvoj komunalne infrastrukture (vodovodne i kanalizacione). Današnje potrebe turističkog centra na Kopaoniku zahtevaju proizvodnju 40 l/s pijaće vode, što duplo prevazilazi postojeće kapacitete postrojenja za preradu vode“ stoji na sajtu JKP raška.

Kontaktirali smo JKP Raška kako bismo dobili novije informacije o ovom problemu, kao i eventualne planove za rešavanje ali do objave ovog teksta nismo dobili odgovor.

Javno komunalno Brus

Todorović Miodrag iz Javnog komunalnog preduzeća Rasina iz Brusa kaže da je Bruska strana Kopaonika ekološki očuvana zahvaljujući pre svega slaboj gradnji na ovom delu planine.

-Mi smo vodili računa zbog zaštite životne sredine da se ne slivaju otpadne vode našim stranama Kopaonika. Prečistači kanalizacije su urađeni ali zbog nepostojanja otpadnih voda nisu u funkciji. Postoje dva prečistača, odrađen je kanalizacioni sistem ali pošto na Bruskoj strani nema objekata glavni prečistač ne radi.-

– Očekujemo da će već početkom sledeče sezone sve biti u funkciji jer se planiraju završeci nekih objekata koji su sada u fazi izgradnje. Jedan deo objekata koji su na samom Jarmu je ipak priključen na kanalizacioni sistem opštine Raška iako je opština Brus bila investitor.-

Hotelijeri

Razgovarali smo sa hotelijerima na Kopaoniku koji imaju velike smeštajne kapacitete. Od njih smo dobili informacije da nemaju nikakvih problema sa kanalizacijom i da par njih ima ugrađene sepratrore masti dok ne znamo koliki je ukupan broj ugostiteljskih objekata na Kopaoniku preduzeo ovakve mere.

To međutim, ne umanjuje strašnu činjenicu da se kanalizacija direktno izliva u reke čijim tokom niz Kopaonik dalje jurišaju otpadne vode ka podnožju. Nemar prema prirodi je uzeo maha. Gotovo da je nezamislivo da Nacionalni park Kopaonik ispušta kanalizaciju bez tretiranja uz jedan traljavi pokušaj prečišćavanja koji jedva da je potrajao godinu dana.

O kakvom turizmu je reč na ovoj prelepoj planini kada se dozvoljava prekomerna gradnja bez postojanja osnovnih komunalnih mreža, vodovda i kanalizacije. Pitamo se koliko još priroda može da trpi ekološku katastrofu i da li je moguće ispraviti već učinjenu štetu.

Dragulj Srbije i Uvca, Radoinjsko jezero, postalo mokri čvor iz kojeg Priboj pije vodu

Julija Vojinović

komentara

Klikni da objaviš komentar

370 Shares
370 Shares
Share via
Copy link