Pitanje srpskog poslovnog mentaliteta uvek je tema diskusije, a najbolje se vidi u internacionalnom okruženju, kakav je recimo prekookeanski kruzer. Naši ljudi koji su radili na kruzerima otkrivali su kako doživljavaju razliku između nas i stranaca, kada je posao u pitanju
Beograđanin koji je godinama na kruzeru, kaže da među zaposlenima ima ljudi sa različitih krajeva sveta. Evropljana je, kaže, ipak najmanje. Osim Balkanaca, među osobljem sa našeg kontinenta ima Portugalaca, a onda i Italijana, prenosi Kurir.
– Nama Balkancima nije bilo jasno zašto neko iz Engleske i Amerike radi na brodu kad može iste te pare da zaradi radeći u svojoj državi, a da pritom ne mora da radi 320 sati mesečno. Kažu – na brodu nemaju troškove, ne plaćaju hranu i smeštaj. Ipak, kada pogledate koliko sati radite, tehnički ste zaradili i za tu kabinu i za obroke. Vi kompaniju koštate otprilike 7$ dolara dnevno.
Na brodu je svako sa različitim ciljem, jedni zbog zarade, drugi zbog putovanja. Ipak, svi imaju isti zadatak – da svoj posao obavljaju odgovorno i ispune očekivanja. U tome su, ističe, najbolji ljudi sa naših prostora.
– Mogu slobodno da kažem da su naši ljudi, nebitno na kojoj poziciji rade, uvek među najboljima i uvek nas ima na rukovodećim pozicijama u restoranima. Mi imamo nešto što većina nacija nema, a to je logika, ne radimo mehanički i imamo zdrav razum. Međutim, to ume često da zasmeta menadžmentu.
Ispada da se samo mi bunimo, jer ne damo da nas neko gazi. Srpski inat je i dalje svuda zastupljen. Druge nacije, poput Filipinaca i Indijaca, šta god im je zadato rade bez pogovora“ – ispričao je on za b92.
Pričao je i o platama, ali tu su stvari prilično individualne. One zavise od pozicije. Ipak, za šest meseci moguće je zaraditi i više od 10.000 dolara, ako se štedi, tvrdi on. Za stan je štedeo 6 godina.
– Mogao sam i ranije, ali se dosta pilo i izlazilo. Od zarađenog novca od prvog ugovora uspeš da vratiš pare koje si uložio, od drugog i trećeg ugovora kupuješ garderobu i trošiš pare po lukama koje u Evropi nisu nimalo jeftine.
„Svako ima svoju mafiju“
S druge strane, i Sandra (42) je podelila svoje iskustvo na kruzeru. Ona je posao na televiziji zamenila radom na brodu.
– Kad dođeš na brod, prvih nekoliko nedelja želiš da se vratiš kući – ispričala je za emisiju „150 minuta“.
– Uvek sam govorila da sam ponosna što sam iz Vojvodine. U jednom momentu, trećeg meseca na brodu, kapetan je rekao da imamo 39 nacija samo u posadi. To je bilo kao da živite u većem vojvođanskom selu i to je fenomenalno, jer upoznate kulture. Na brodu je sve drugačije, sve je mnogo brže. Tamo u prvih nedelju dana steknete najbolje prijatelje i ako vam se ugovori podudaraju, vi se vežete za njega. Kažu da na brodu svako ima svoju mafiju, odnosno, svaka nacija ima svoju mafiju. Najviše ima Filipinaca i ako ste dobri sa njima, vi ste sebi obezbedili sve na brodu. Ja sam imala sreću da mi je cimerka bila Filipinka i zbog toga sam totalno izdominirala – šaljivo kaže Sandra.
– Može da se zaradi zaista. Ja nisam imala plan, nisam zaradila na prvom ugovoru. Svi koji prvi put odu na brod, ne mogu da sede mirno i skupljaju pare. Mogu, ako je to stvarno nužda. Ima ljudi koji jedu, spavaju i štede. To nije bio moj plan – objašnjava Sandra i dodaje:
– Moj prvobitni plan je bio da pronađem posao koji ću ponovo da volim, da putujem i naravno, da zaradim novac koji možda ovde ne bih mogla. Jesam zaradila, ali sam i uživala. Kad izađete u zemlje poput Tajlanda, ne možete da izađete i samo da gledate. Ja sam odmah uplatila časove surfovanja jer mi je to bila želja. Na tome nisam štedela, ali sam vratila novac. Sad sa drugim ugovorom idem pametnije – kaže Sandra.
Dodaj komentar