Magazin

Karl Landštajner – biolog koji je otkrio krvne grupe

Mnoge stvari u prirodi koje se dešavaju i koje postoje su toliko sastavni deo nas, da se retko kada zapitamo kako je nešto nastalo. Primer za to su krvne grupe. Za njihovo otkriće je zaslužan najveći biolog svih vremena Karl Landštajner.

Krv se deli na četiri krvne grupe u zavisnosti da li u eritrocitima postoje određeni proteini. To su krvne grupe: A, B, AB i 0. Pored podele na grupe postoji i rezus faktor (Rh faktor). Svi ljudi se dele na Rh(rh negativne) i Rh+ (rh pozitivne). Ljudi sa Rh+ krvlju stvaraju rezus protein dok ga ljudi sa Rh krvlju ne stvaraju.

Biografija dr Karla Landštajnera

Dr Karl Landštajner rođen je u malom gradu Baden u Austriji 14. juna 1868. godine. Otac dr Karla bio je Leopold Landštajner, doktor prava, novinar i novinarski urednik, koji je umro kada je Karl imao šest godina. Majka mu se zvala Fani Hes.

Godine 1896. Karl postaje asistent bečkog higijeničara M. Grubera, da bi 1898. prešao u Patološki institut A. Vajhselbaum, gde ostaje do 1908. godine. Bio je profesor patologije na tom univerzitetu. Nakon izbijanja I svetskog rata, sa porodicom odlazi u Holandiju, a 1922. godine prelazi u Rockfeller institut za medicinska istraživanja u Njujorku gde ostaje do kraja života. Preminuo je u 75. godini od srčanog udara 26.juna 1943. dok je radio u laboratoriji.

Eritrociti-normalne vrednosti
Drawing: Irma Mićanović

Otkrića u oblasti medicine i mikrobiologije

Dr Karl Landštajner je bio mikrobiolog i lekar, poznat po razvoju moderne klasifikacije krvnih grupa prema aglutininima u krvi. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1930. godine. 1937 godine je sa svojim kolegom Aleksandrom Viner u krvi identifikovao Rh faktor. Njihova otkrića su omogućila bezbednu transfuziju krvi i spasila živote miliona ljudi.

Landštajner je sproveo niz ispitivanja seruma krvi i kao rezultat toga uspeo je da indentifikuje tri krvne grupe: A, B i 0. Takođe je otkrio da transfuzija krvi između lica sa istim krvnim grupama ne dovodi do raspadanja crvenih krvnih zrnaca, dok se to dešava između osoba različitih krvnih grupa.

Karl je sa dvojicom svojih kolega otkrio i polio virus, koji izaziva dečju paralizu, oboljenje koje je zahvaljujući redovnoj vakcinaciji dece, danas retko u svetu.

Objavio je preko 330 radova u kojima su saopšteni rezultati rada na polju hemije, patološke anatomije, eksperimentalne patologije, serologije i imunologije.

Veoma su vredni njegovi radovi o sifilisu i polimijelitisu i imunohemiji, novoj grani medicine koju je on osnovao.

Od značaja su i radovi u kojima su saopšteni rezultati rada o aglutinaciji normalne ljudske krvi, otkriću pojedinih krvnih grupa, delovanju hemolitičnih seruma, paroksizmalnoj hemoragiji zbog zime i dr.

Zanimljivosti o krvnim grupama

Nisu sve krvne grupe ljudi nastale u isto vreme. Najstarija i najjednostavnija krvna grupa je 0 koja je nastala pre više od 50.000 godina u Africi. Najmlađa krvna grupa je AB. Smatra se da postoji oko 1000 godina. Opšte prihvaćeno je da postoje četiri krvne grupe kod ljudi sa negativnim i pozitivnim Rh.

U novijoj istriji se ispostavilo da su to samo osnove i da postoji još krvnih grupa koje nisu otkrivene. U 2012. naučnici su ustanovili još dva nova, izuzetno retka tipa krvi: Junior i Langereis. Međunarodno društvo za transfuziju krvi navodi da postoji 33 različite krvne grupe.

Ono što jednu krvnu grupu razlikuje od druge jesu njeni antigeni odnosno omotač oko crvenih krvnih ćelija eritrocita. Ukoliko pacijent primi krv grupe koja nije njegova, matična krv će napasti donatora kao  uljeza i strano telo.

Krvne grupe su nastajale zahvaljujući mutacijama i prilagođavanjima ljudi na okolinu i uslove u kojima su živeli.

Naučnici su tako ustanovili da se ćelije zaražene malarijom ne vežu lako sa krvnom grupom 0, što znači da su ove osobe otpornije na malariju, nego oni sa krvnom grupom A.

krvne-grupe
Krvne grupe
Drawing: Irma Mićanović

Mnogi veliki ljudi svetske istorije i sadašnjice su zaslužni za dosta pozitivnih činilaca kojima su unapredili naše živote.

Karl Landštajner je bio presudan za to da sada znamo kako i kome dati određenu krv. U suprotnom, još uvek bi pili krv životinja pod pretpostavkom da to leči ili bi umirali od dečje paralize.

Novi Sad je bio prvi u Evropi po jednoj važnoj stavci

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

I

Irma Mićanović

Večiti sanjar, veruje u dobro u ljudima, a svet posmatra kroz šarene naočare. Poklonite joj dobru knjigu i bićete na spisku njenih najboljih prijatelja, celi život. U sledećem životu želi da živi u svetu Terija Pračeta.

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš