Priroda je na ivici propasti zbog količine zagađenja koja svakim danom raste. Iako postoji veliki broj ljudi koji samoinicijativno žele da pomognu u rešavanju ovog problema, neretko ih zadesi drugi – kazne zbog akcija čišćenja.
Akcije prikupljanja smeća organizuju se širom Srbije, kako od strane ekoloških udruženja na čelu sa aktivistima koji se konstantno bore za očuvanje prirode na svim frontovima, tako i od pojedinaca koji samoinicijativno žele da, koliko su u mogućnosti, rasterete zagušenu prirodu.
Pored volje ovih divnih ljudi, dodatni problem nastaje zbog javljanja mrzovolje raznih nadležnih organa, koji ovakve akcije ne odobravaju. Umesto da oni vode računa da do zagađenja ne dođe, neretko se pobune jer njihov nemar čisti neko drugi. Tako je određeni broj aktivista dobio lične kazne na svoju adresu.
Vlast drži batinu
Svetozar Jovičić iz Petrovaradina, osnivač Udruženja “Komšije”, prekršajno je kažnjen sa 25.000 dinara, jer je svojevoljno sa volonterima očistio divlju deponiju na potezu između Sremske Kamenice i Beočina.
Borcu za čistiju sredinu zamereno je što je na lokaciji pokupio oko tonu i po plastične i staklene ambalaže i bačenih starih guma. Prijavu protiv njega komunalnoj inspekciji podnelo je novosadsko JKP “Čistoća”, a ceo slučaj je dobio i sudski epilog.
Nensi Radojković, aktivistkinja iz Pirota koja je učestvovala u čišćenju rakitske reke, dobila je na svoje ime kaznu jer nije prijavljen “Skup čišćenja reke”:
– Dakle, kazna je išla na konto neprijavljivanja skupa, iako mi nismo očekivali toliki broj ljudi koji će priteći u pomoć. Pored toga, nije nam ni palo na pamet da takva nekakva radna akcija mora da se prijavi – objašnjava naša sagovornica.
Za nekoga može
Nensi dodaje da se iza ove kazne nalazi mnogo dublja pozadina:
– Inače, nije u tom grmu ležao zec. Babušnička policija (Rakita potpada pod opštinu Babušnica) je pokrenula postupak jer smo toga dana zaustavili ilegalne radove na MHE. Investitor je radio taj dan iako je bio pod zabranom. Takođe, nije imao ni propisan ulaz na gradilište, već je zauzimao teškom mašinerijom javnu površinu sa koje nismo hteli da se sklonimo.
Da razjasnimo – policija je čišćenje reke iskoristila kao alibi da kazni grupu građana koji su investitoru mini hidroelektrane bili trn u oku. Pod izgovorom da “nije prijavljen skup za čišćenje reke”, zapravo je bila opomena da se investitor MHE ne uznemirava pri vršenju nelegalnih radova. Imajući uvid na šta su sve spremni kako bi štitili svoje interese, veoma je važno zaštititi se sa zakonske strane, kako ne bi pronašli način da vas “legalno” kazne.
U moru sličnih primera, značajno je podsetiti se slučaja Miodraga Mihajlovića koji je 2011. godine samoinicijativno očistio koristo reke Toplice. Umesto nagrade, od države je dobio kaznu veću od milion dinara, koju i dan danas plaća. Njegova akcija okarakterisana je kao ugrožavanje životne sredine i protiv Miodraga se vodi više od 50 sporova.
Kako izbeći kazne?
Aktivistkinja Dragana Katić, kaže da je moguće sprovesti čišćenje a da se ne dobije kazna za „organizovanje skupa“, kako nadležni karakterišu grupu ljudi koja se ujedini da očisti prirodnu sredinu.
Nensi je, naučena sopstvenim iskustvom, saglasna sa Draganom:
– Prijaviti skup jedan je od preduslova za čišćenje “mirne glave”.
Dakle, važno je o svakoj akciji obavestiti državne organe i institucije nadležne za mesto na kojem se čišćenje sprovodi. Recimo, ako se smeće prikuplja po zelenim površinama, treba o tome obavestiti JKP Zelenilo, ako se pak čiste reke ili jezera, javiti se Javnom vodovodnom preduzeću. Kada su u pitanju sela i manje opštine, možete obavestiti nadležnu opštinu. Ako se u sprovođenju akcije očekuje dosta ljudi, nije zgoreg obavestiti lokalni MUP da će se dogoditi okupljanje, kako policija ne bi bila ta koja pravi problem.
Bilo da od nadležnih dobijete neki vid odgovora ili ne, vi ste vaš deo ispunili. Za obaveštenje je važno da bude poslato bar 5 dana ranije pre sprovođenja akcije. Kada završite sa akcijom prikupljanja, možete pozvati lokalno komunalno preduzeće i dati mu smernice gde se prikupljeni otpad nalazi – da bi isti završio na deponiji a ne ponovo razvučen unaokolo.
Ko je neodgovoran?
Nasuprot uvreženom mišljenju da su meštani sela neodgovorni ljudi koji otpad namerno bacaju u reke, stare šporete i lavaboe rasipaju po šumama i potocima, problem leži mnogo dublje – u funkcionisanju sistema.
Primarni problem predstavlja nedostatak deponija gde bi meštani mogli da odlažu stvari za bacanje. Iz tog razloga, veća odgovornost pada na teret nadležnih, čija je dužnost da obezbede uslove za kontrolu zagađenja.
Sreću u nesreći predstavljaju hrabri i savesni pojedinci, koji su spremni da ulažu svoje vreme i energiju kako bismo svi živeli u zdravijem okruženju. Zbog toga je jako važno da im se pruža adekvatna podrška, kao i da se takvi krugovi proširuju. Naše malo znači mnogo, kako za naš život, tako i za generacije koje dolaze. Ne dozvolimo da naša deca rastu u okruženju gde cvetaju flaše umesto cveća, gde u rekama plivaju limenke umesto riba, a na drveću se njišu kese umesto lišća.
Nova tura smeća stigla za upravu Nacionalnog parka Fruška gora
Dodaj komentar