Krvavi sport sve popularniji u Srbiji, divlje životinje muče iz zabave

Surovost prema životinjama kao da se odomaćila na ovim prostorima. Vrlo često su ljudi direktno odgovorni za njihovo uginuće, poput masovnog trovanja ptica u Vojvodini, a godinama se, iz čiste zabave, organizuju borbe specijalno obučenih pasa sa divljim životinjama.

Iako je mučenje i ubijanje živitinja krivično delo za koje su pored novčanih, predviđene i kazne zatvora, to ne sprečava da ovaj „sport“ cveta u Srbiji, a godišnje strada oko 10.000 životinja.

Prave se i specijalni poligoni za međusobne borbe u srpskim gradovima

Reč je o vlasnicima nemačkih lovnih terijera i jazavičara, koji su specijalno trenirani za tzv. jamarenje. Kako piše portal Nova, najmanje 1.000 osoba u Srbiji organizuje borbe pasa sa jazavcima, lisicama i šakalima.

Mučenje i zlostavljanje divljih životinja u Srbiji je poprimilo toliko velike razmere, da se čak na društvenim mrežama javno prodaju mladunci, najčešće lisice, ali i odrasli jazavci ili šakali.

Prema popisu organizacija za zaštitu životinja, nekoliko srpskih gradova već godinama je poznato po tome, jer se u njima nalaze poligoni za međusobne borbe pasa i divljači.

Napravljeni su od sistema tunela sa komorama, improvizovanim jazbinama, u koje se ubacuju životinje. Tuneli su najčešće ukopani u zemlju, ali postoje i poligoni koji su izgrađeni nad zemljom od veštačkih materijala. Suština krvave borbe je da pas za što kraće vreme prođe kroz tunele i pronađe životinju.

Vlasnici posmatraju sopstvene pse kao izvor zarade

Danijela Jović iz Udruženja za zaštitu životinja “Spaske” iz Kraljeva kaže da se vlasnici pasa brane time da su takvi psi za to i namenjeni, i da u tome što će životinje biti rastrgnute i ubijene, ne vide ništa loše.

– Oni gledaju te životinje, kao i svoje pse, kao jednu vrstu zabave i dobre zarade. Postoji čitavo kolo, u kojem oni uživaju u mučenju tih lisica i ostalih životinja. Svoje životinje smatraju običnim predmetom – kaže Jović za Novu.

Prijave postoje, a veterinarska, šumarska i lovna inspekcija bi trebalo da odreaguju na neku od njih. Uroš Đoković, predsednik Lovačkog saveza Kraljeva, objasnio nam je da zakoni u Srbiji jasno definišu šta se sme raditi sa divljim životinjama.

– Često ima zloupotreba, onih koje su definisane članom 22 Zakona o divljači i lovstvu. A on objašnjava na koji način se sme postupati sa divljim životinjama, da se matični fond ne sme umanjivati na taj način, da se ne sme hvatati divljač i držati u zatvorenom prostoru bez odobrenja i na taj način zloupotrebljavati – kaže Đoković.

Institucije ne reaguju na ovaj problem

Najveći problem, prema rečima organizacija za zaštitu životinja, leži u institucijama u Srbiji. Jer, kada bi oni počeli da rade svoj posao, odnosno da primenjuju zakone, više nikome ne bi palo na pamet da zlostavlja životinje ili se bavi jamarenjem.

A koliko se pojedinici bahato ponašaju, najbolje ilustruje činjenica da se takvi snimci objavljuju na društvenim mrežama. Video je uznemirujuće prirode, ali ako baš želite da ga pogledate, to možete učiniti OVDE.

– Imamo problem sa tužilaštvom, jer oni smatraju da to nije bitno. Naše prijave uglavnom završavaju u fiokama. To je najveći problem u svemu ovome – kaže Danijela Jović iz Udruženja za zaštitu životinja “Spaske”.

Udruženja za zaštitu životinja u Srbiji pokrenuli su i internet kampanju, a u poslednjih desetak godina su zbog saznanja o jamarenju podneli nekoliko stotina krivičnih prijava. Međutim, ne postoje saznanja da je zbog toga neko do sada osuđen.

Izvor: Nova