Zgrada u kojoj živim karakteristična je po 2 stvari – jedna je priično uobičajena, ali druga i ne baš toliko…
Prva stvar lift koji je konstantno u kvaru, što i nije neko čudo, a i dobro je za liniju. Upravo sam tim rečima sokolila svoju drugaricu koja mi se bez daha pojavila na vratima, budući da sam “zaboravila” da je obavestim da lift ne radi, znajući da bi odustala od dogovorene kafe. Čim sam joj otvorila vrata, počela je da peni, ali ne zbog napora, već zbog onog što je videla penjući se do mene.
Tu dolazimo do drugog- neuobičajenijeg problema.
– Da li si svesna da ispred skoro svakih vrata stoji obuća! Grozno! Nit’ manje zgrade, nit’ više seljaka – krenula je da peni i da mi pokazuje slike koje je usput napravila, u pauzama na spratovima.
– Da, znam za to – slegnula sam ramenima.
– I tebi je to u redu! Odvratna si! – pogledala me je prezrivo.
– Pa dobro, ja to ne praktikujem, ali nemam ništa protiv, u svakom slučaju je čistije tako – i dalje se ja nisam uzbuđivala oko toga.
– Kao što sam već rekla, odvratna si. Time nagoveštavaš da smo mi koji to ne radimo prljavci? Znaš i sama da nije tako.
– To je samo dokaz da nismo odmakli od srpskog sela iz 19. veka, kao ni od sela uopšte, gde je normalno da cipele za baštu stoje ispred kuće – nastavila je dalje tiradu.
Tako se povela rasprava česta na našem delu društvenih mreža – izuti se u gostima ili ne, s tim što smo je podigle na viši nivo – izuti se ispred svoje kuće ili ne? Iako sada, u vreme pandemije, savet glasi da se izuvamo ispred kuće, činjenica je da je u mojoj zgradi ovo redovno stanje, sa koronom ili bez nje.
Na Bliskom ili Dalekom istoku gosti koji se ne izuvaju smatraju se nepristojnim. Osim toga, narodi na Dalekom istoku veruju da je veoma kulturno izuti se i pred vratima ostaviti brige i teškoće u cipelama. U Japanu ili Turskoj podrazumeva se da ćete se izuti ispred kuće. Da to isto uradite u Parizu, Rimu ili Londonu, dobili biste zgađen pogled.
Lekari bi se sigurno složili sa praksom izuvanja, jer na đonovima skupljamo sve mikroorganizme, bakterije, nečistoće sa ulice. Međutim, sa kulturološkog nivoa, ovo je većini nas neprihvatljivo.
A šta vi kažete, na čijoj ste strani?
Izvor: Blic žena
Pa ja kažem da brigate svoje brige, a ne tuđe.
Što se mene tiče, ispred svojih stanova mogu i gaće ostavljati. Velegrađani gledaju svoja posla, a oni drugi tuđa.
Tvoja drugarica je ljankica.
Simićima odneseš cipele od Đorđevića, Lošićima prebaciš od Đorđevića, pa nek traže
..
Ljudi svoje prljave cipele, kese sa smećem, kante i gajbe treba da drže u svojem stanu. Nije poenta gde si se izuo, već šta si posle s tim cipelama radio. Razbacanoj smrdljivoj obući nije mesto u hodniku koji je ZAJEDNIČKI prostor koji koriste svi stanari. Isto tako je otvaranje vrata na hodnik (umesto otvaranja prozora) radi provetravanja stana od neprijatnih mirisa (npr. laka za parket ili zaprške), naročit oblik nemanja obzira prema drugima, tj. bezobrazluk. Život u kolektivnom stanovanju je stvar izbora i poštovanje drugog se podrazumeva kao norma, a ne kao naročita milost.
Ne vidim šta je tu toliko strašno i odvratno.